СВИМА КОЈИ ВОДЕ БОРБУ У МАГЛИ

О темпора, о морес…

Како је лијепо, драги наши одборници, што се сложисте да помогнете неком предузећу. Честитамо! Подсјећања ради, на јуче одржанoј сједници СО Котор Варош једногласно је усвојен закључак о давању сагласности начелнику општине за закључење споразума о поравнању са ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, ШГ „Врбања“ Котор Варош. Остаје „нејасно“ зашто нисте тако поступили и када је“ Центар за културу спорт и информисање“ тражио да помогнете у рјешавању наших проблема. Много мањи износ смо тражили…..10 пута мањи. Могуће је да су шуме занимљивије од културе, могуће је….А, можда, зато јер смо ми „ њихови“ а они су „ваши“, а у ствари смо своји, ако јесмо….. Та подjела на наше и њихове, иритира , вjероватно, све људе у Котор Варошу. С друге стране, те неприродне подјеле довеле су до тога да многи не желе да буду ни њихови, а ни наши.

Све се мање зна шта је „нормално“, а шта „ненормално“, сваки екстремизам, свака лудорија у јавности је занимљива, само лоша вијест је добра вијест, није више битна конструкција нити аутор. А у најмању руку, много је пристојније ништа не говорити него говорити ништа, или се крити у магли или иза лажних профила. Истинољубивост, истина, никада није спадала у политичке врлине. Филозофи политике потрошили су бројне странице покушавајући да докуче зашто је то тако, питајући се чак „је ли у стварној бити истине да буде немоћна, а у стварној бити моћи да буде подмукла“ (Х. Арендт).

Одавно смо изгубили компас… Ни на једној страни свијета нема оних у које можеш погледати, а да ти поглед не пада ка земљи. Треба да тражимо прво себе па онда оне који траже нас. Ми смо у овој средини изгубљени у једном хаосу у којем не влада истинољубивост, знање, стручност, поштење. Само је у питању плијен који нема цијену, плијен по сваку цијену!

И, ко сам ја у свему овом да судим шта је истина а шта не, кад нико ником не може погледати у лице и рећи шта мисли, а да се не постиди?!

Над которварошким небом треба да се појави сунце које ће да разбије маглу и тмину и да нас изведе из ћорсокака. Неки препознају сунце, а неки га се и боје, а знамо да нам свима треба. Ја вјерујем у сунце, јер без њега не бих знала прави пут. Препознајте га и ви!

Весна Нарић