АKО СИ ПИО, ТИ БИРАШ KО ТЕ ВОЗИ

Вожња под утјецајем алкохола друштвено је неприхватљива! Неке анализе стручњака упозоравају да већ 0,2 промила алкохола у крви има неповољан утјецај на вожњу и понашање возача. Већ тако малене количине алкохола повећавају самопоуздање и смањује осјећај одговорности, а истовремено отежава запажање и успорава реакције возача.
Под утјецајем алкохола, возач врло брзо престаје бити свјестан својих способности, релативизира опасност и прецјењује своје возачке способности. Под утјецајем алкохола постаје неопрезан и склон игнорирању прометних прописа.
Под утјецајем алкохола ризик од настанка несреће расте прогресивно, готово експоненцијално! Резултати испитивања утјецаја алкохола на сигурност вожње, проведеног у Њемачкој (Медицинско-психолошки институт из Ессена) показују како садржај алкохола у крви од 0,5 промила удвостручује, 0,6 промила утростручује, а 0,8 учетверостручује ризик од несреће. Kод већих количина алкохола, нпр. од један посто ризик је седмероструко већи, код 1,2 промила алкохола ризик је десет пута већи, а код 1,4 промила двадесет пута већи.
Из овога је развидно како већ и мале количине алкохола, због утјецаја на возачеве способности битно утјечу на сигурност у промету. Једна од највећих заблуда возача како су способни за вожњу „иако су се мало развеселили уз чашицу“.
Наравно, нису сви једнако подложни утјецају алкохола. У правилу, једнака количина алкохола слабије ће ђеловати на возача јаче и теже конституције него на тјелесно слабијег или лакшег возача. Исто тако ресорпција алкохола у крв је бржа ако се пије наташте, ако се пије жестоко пиће или ако се пије брзо. Утјецај алкохола појачава се умором, напетошћу или стресом, а посебице је опасно ако је возач болестан и под утјецајем лијекова. „Неотпорни“ возачи на алкохол, они који ријетко или готово никада не пију брже ће доћи под утјецај алкохола од оних с „кондицијом“.“.