Данас је Међународни дан старијих особа

Међународни дан старијих особа се у свијету и код нас обиљежава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба.

Тренутно, око 700 милиона људи у свијету има преко 60 година, а процјењује се да ће до 2050. године преко 20% свјетске популације бити старије особе.

Тема овогодишње кампање „Kа једнакости у старијем животном добу” је усклађена са 10. циљем одрживог развоја који се односи на смањење нејаднекости унутар и међу земљама, кроз оснаживање и промовисање социјалног, економског и политичког укључивања свих људи, без обзира на године, пол, инвалидност, расу, етичку припадност, порекло, религију, економски или други статус. У старијем животном добу, ове неједнакости се акумулирају.

Наиме, особе које на почетку живота имају више могућности и ресурса имају знатно веће шансе да постану старије особе са бољим квалитетом живота. Са друге стране, особе ниског социјално-економског статуса, имају мање шансе да се образују и суочавају се са различитим стресорима, што доводи до већих социјалних и економских неповољности у каснијем животном добу.

Стога, овогодишња кампања има за циљ:
Скретање пажње на постојање неједнакости у старијем животном добу, као посљедице акумулираних неједнакости током живота. Важности хитног суочавања са постојећим неједнакостима и спречавања будућих неједнакости повезаних са старењем.

Процес демографског старења присутан је и у Републици Србији, па је у укупној популацији становништва, све већи удео старијих особа и износи 17,40% од укупне популације, а од тог броја удео старијих од 80 година износи 5,1%, а старијих од 65 година 18%. Оно по чему Србија одступа је очекивана дужина живота за особе од 65 година и старије, која у Србији износи 16,9 година за жене и 14,3 за мушкарце, док је у ЕУ у просеку 21,3 за жене и 17,9 за мушкарце. Оваква слика намеће изазове за социјалну и здравствену заштиту, као и за пензиони систем.

И док животни вијек и квалитет живота старијих расте у свим развијеним земљама, у нашој свака десета стара особа живи испод границе сиромаштва, више од 11.000 особа старијих од 65 година прима социјалну помоћ, а готово пола милиона старих особа у нашој земљи имају минималну пензију.

Највећи изазов за старије особе у Републици Српској када су у питању њихова људска права су: дискриминација, сиромаштво, насиље и злостављање и недостатак специфичних мјера и услуга. То је и разлог што су старије особе препознате као једна од осетљивих друштвених група.

(интернет)