Божићна честитка Фра Анте Шимуновића

Поводом обиљежавања Божића, великог католичког празника, Фра Анто Шимуновић жупник Жупе Рођења Пресвете Богородице  у Котор Варошу, упутио је свим вјерницима католичке вјероисповјести традиционалну Божићну честитку, коју преносимо у цјелости.

„Драги вјерници, католици, који славите Божић 25. просинца нека вам је Божић уистину сретан и благословљен, а биће нам благословљен и сретан само ако допустимо да се Бог роди у нашем срцу, у нашој души, у нашем животу. Као што је Бог у једном тренутку људске повијести ушао у наш људски живот, или би филозофски можда рекли, када је тај логос, Божија ријеч дала смисао овом свијету, нека да уистину и смисао нашем животу, а даће смисао нашем животу, ако будемо живјели с Богом, ако будемо живјели са Божијом  ријечи, једноставно ако се он роди у нама. Па ево са овим мислима и жељама да Бог уистину походи наше људско срце, а походиће га, ако му га отворимо. Нека нам уистину Божић буде сретан и благословљен, да уистину можемо славу Богу дати и мирно живјети на овом свијету, једино тако Богу славу дајемо. Честит Божић и свето Исусово порођење“.

О самој радости слављења Божића Фра Анто је у даљем разговору рекао.

„Рођен сам у овој жупи, село Забрђе и немам неког љепшег мјеста гдје могу славити Божић, а вјерујем да је то случај и са већином вјерника не само из которварошког краја, него и сваког краја из којег људи потјечу, јер Божић нас увијек помало враћа нашим идеалима. Јер чини ми се да је оно што је било прије, некако изгледа љепше, него ово што је данас, па се увијек покушавамо вратити тој некој љепоти свега оног што нас окружује, када узмемо оне најобичније ствари што нас окружују. Узмимо само Божићне колаче, данас их има толико, да се и измишља колико их има разних врста, а чини ми се да још нигдје нисам наишао на онај лијепи укус оног Божићног ковртања који сам знао ујутро рано на сам Бадњи дан добити од својих покојних бака.

Фра Анто се осврнуо и на сам значај Божића за католичке вјернике. „Па ево с тим ћемо одмах и  повезати само ово Божићно вријеме, за кршћане, значи за оне које живе у вјери кршћанства, у вјери чији је стожерни лик Исус Христ. Божић је светковина којом обиљежавамо и славимо Божије утјеловљење, Исусово рођење. Када кажемо једноставно оно што саме слике Божића приказују, да је Бог ушао у људску средину као човјек, да се родио као човјек, као малено дијете то је нама некако близу. Мало ћу отићи само у повијест кршћанског слављења Божића, због тога је и Свети Фрањо Асишки желећи својој браћи и сувременицима дочарати заправо што је Божић, прославио га у једном малом мјесту Грецио, гдје су заправо и настале прве јаслице. Уистину порука Божића је једноставна. Оно што су анђели рекли пастирима, не неким умницима и филозофима, него пастирима који су први видјели да се нешто чудно догађа, анђели су им рекли „Дошао је Месија, родио се Бог“. Гдје је? „Ено га у штали, родио се као дијете“. Па шта нам жели поручити? „Отиђите и видите“. И онда анђели, говоре која је порука Божића. Слава Богу на висини, то је оно универзално, Бог узвишени и мир људима миљеницима његовим.

Жупник жупе Рођења Пресвете Богородице у Котор Варошу, Фра Анто Шимуновић није пропустио прилику да упути Божићну поруку свим хришћанима и православним вјерницијма који Божић славе 7. јануара.

„Ево браћо и сестре кршћани и католици, посебно уз овај Божић који славимо 25. просинца, али исто тако ова порука Божића вриједи за све кршћане, посебно у овим крајевима у којима живимо и дијелимо их и са кршћанима православне вјероисповијести, заправо нама је у нашој вјери, у нашем кршћанству све исто, сви славимо Бога, славимо Исуса Христа рођеног од Блажене Дјевице , славимо његово похођење овог свијета, и требали би га на прави начин славити, то значи да узмемо ове двије константе. Да знамо ко је господар свега, дариватељ свега , отац свега. То је значи господин Бог, коме уистину треба бити слава, и ми смо његова љубљена дјеца, а од нас тражи да га љубимо, тако што ћемо љубити свог ближњег, тако што ћемо љубити оног кога сусретнемо. Ко је наш ближњи, ако није онај кога сусретнемо и онај коме је потребан управо тај сусрет са нама.  Ово је порука Божића, да уистину доживимо, ону истинску радост и мир. А како га можемо доживјети? Ако некога учинимо радосним. Не може се човјек радовати сам, не може се човјек радовати због себе, једино се и највише може радовати због другог. Данас у овоме свијету у којем ми живимо ако некако апострофирамо ово XX. стољеће требамо узети све оно што је позитивно. Ево ја сада управо некако гледам када ће моји пријатељи гдје сам живио осам година, почети слављење Божића десет сати прије мене у Аустралији, а некако ми то изгледа тако далеко, а близина Божића заправо јесте. онај с којим живим.