Императив сваког друштва- право на добро здравље
Свјетска здравствена организација основана је са визијом да сваки појединац има право на могућност да оствари највиши могући ниво здравља.
Сваке године, на дан оснивања ове међународне организације, 7. априла, обиљежава се Свјетски дан здравља.
Ове године, глобална кампања спроводи се под слоганом „Да градимо здравији свијет“.
Свијет у коме живимо је јединствен, а година која је за нама показала нам је и да је, уз све наше многобројне подјеле, он ипак недјељив. Али, иако смо сви суочени са истим проблемом, свједоци смо да ова криза није свуда узроковала подједнак потрес.
Широм свијета, који би сви требало равноправно да дјелимо, живе милиони људи који своје домаћинство једва опскрбљују неопходним потрепштинама, оних који маштају за бољим условима за образовање и запослење, оних који трпе родну и сваку другу неравноправност, оних који немају приступ безбједним природним ресурсима – ваздуху, води, храни, оних који немају адекватан приступ здравственим службама.
То неминовно води до патње, болести, до пријевремених смрти. Такав исход није само губитак за појединце и њихове породице, то је удар за заједнице и друштво у цјелини.
Kовид-19 снажно је погодио целу планету, све слојеве друштва, не познајући границе нити класне подјеле. Али оно где се разлика јасно показала јесте у спремности да се тај удар поднесе.
Непобитно је да се најтеже се са овом пошасти носе оне заједнице и друштва које су и прије пандемије биле најрањивије, сиромашније, изложеније бројним болестима, са незадовољавајућим квалитетом и доступношћу здравствене заштите. У таквим срединама, борба са пандемијом има значајно мање шансе за успјех.
Дјелује неправично? Свакако. Али, то се може спријечити. Од непроцјењивог је значаја да сваком појединцу буду омогућени животни и радни услови који подржавају здравље.
Лидери земаља, као и сви они који се налазе у ланцу креирања здравствених и социјалних политика и доношења одлука, морају бити свјесни значаја здравља као главног ресурса за просперитет. Зато би главна тежња сваког друштва морала бити да у будућности искоријени неједнакости у здрављу.
Свијет у коме живимо у посљедњих годину дана нас је научио да и није тако велики како нам се до скора чинило, да нас лако могу заокупити заједничке бриге и проблеми.
Посвећеност визији да сваки појединац, ма где живио на овој планети, може да оствари право на добро здравље, јесте линија водиља Свјетске здравствене организације, али би морала бити недвосмислени императив сваког друштва, сваке заједнице и, зашто да не, сваког од нас понаособ.