Сјећања: Златне године Душана и Душанке

Крајем фебруара 1971. године у бањалучком „Гласу“ је објављен прилог о сложном пет деценија дугом браку Душана и Душанке Јотановић у кући смјештеној на шумовитом пропланку планине Борје. Душан и Душанка су стекли осам синова: Светозара, Дејана, Томислава, Живка, Дану, Радослава, Луку,Милу и двије је кћерке – Милену и Наду.
Педесет година брака прослављено у друштву најуже родбине и пријатеља. Душан и Душанка су причали о свом заједничком животу и подизању дјеце. Због задовољства сложним животом нису се могле скрити сузе радости. Кућа Јотановића била је надалеко чувена и цијењена. Велики је број оних који су долазили у кућу гостопримљивих домаћина, гдје су били срдачно дочекани. „Увијек смо се слагали и вјеровали да ће бити боље“ – рекли су као у један глас златни супружници.
Душан је умро 1985. године у 93-ој, а супруга Душанка 1976. у 73 години. Сахрањени су на гробљу Божичиште у Јотановићима. Од десеторо дјеце живи су синови Раде, Дане и Лука и кћерка Нада.
Од некада бројног домаћинства у Јотановићима живи само Живкова супруга Мирјана са сином Средом.
На Борје често навраћају синови Дане и Лука и Дејанов син у Петар. Стару кућу је обновио унук – Надин син Мирослав Трифковић.
До данас је рођено 34 унука и седморо праунука. Потомци и пријатељи чувају драге успомене на Душана и Душанку. Д.Керезовић