Актуелности вијести

Нова изненађења влашићког Робинзона

Сања Благојевић

Рамиз Палош из Вишњева код Травника већ двадесет година живи у близини водопада Козице. Бави се узгојем коза, пчеларством, производњом рибље млађи, а прије двије године је садио и дуван на близу 1.000 метара надморске висине.

„Када смо моја супруга Земина и ја дошли на овај терен прије двадесет година, спавали смо у комбију. Више од године дана требало ми је да саградим ову колибу у којој нас двоје боравимо и љети и зими. Мој радни дан траје 16 сати. Одушевљен сам овом природом, планинаским потоцима, великим јелама и боровима. Хук воде и цвркут птица не може ништа на свијету замијенити. Немам никаквих стресова, здрави смо и ја и супруга, а свој живот више никада не би провео у тзв. цивилизацији уз телевизор, кафане, и друге глупости које човјека одвајају од природе“, говори Рамиз у разговору за Анадолију док показује и своју недавно изграђену воденицу на ријеци Козици.

Његова супруга Земина такође не крије задовољство што је с Рамизом у дивљини, тачније близу некадашњег локалитета „прашума“. Међутим, она пред први мрак улази у колибу и почиње одмор.

„Не могу радити колико Рамиз. Њему је дан увијек кратак. Радим колико могу. Водим бриге о кући, козама, имамо свој воћњак, а сијемо овдје. Ми не купујемо готово ништа. Све што произведемо, то и имамо“, говори Земина.

Влашички Робинзон увијек прави изненађења.

Након дрвеног пластеника у којем је узгојио парадајз, паприку, салату, блитву, зеље, окренуо се зидању највећег рибњака за узгој поточне пастрмке. Занимљиво да Рамиз камен не довлачи са некога локалитета него га копа у једној великој рупи коју онда проширује, зида и обликује за будући рибњак. Дакле ријеч је о каменелому уз његову воденицу и то за поточну пастрмку које је све мање у ријекама и потоцима. Устаје у шест ујутро и ради по цијели дан. Тиме се бави када заврши све друге послове. Робинзон никада не мирује.

„Изузетно волим и цијеним природу. Поштујем је, а она ми узвраћа својим даровима: водом, дрвећем, птицама, жубором ријеке, медом, животињама, дашком топлог вјетра. Зар ми више треба“, узвраћа Рамиз којега одавно ловци прозваше „влашићки Робинзон“.