Свјетска седмица свјесности о антибиотицима 18-24. новембар

Свјетска седмица свјесности о антибиотицима је глобална кампања којом се настоји побољшати свијест о употреби антибиотика, као и разумијевање антимикробне резистенције у јавности. Кампања је намијењена онима који играју кључну улогу у смањењу даље појаве и пораста антимикробне резистенције, а то су доктори, фармацеути, ветеринари и сви креатори здравствених политика али и општа популација.

Свјетска седмица свјесности о антибиотицима обиљежава се сваке године од 18. до 24. новембра. Патогени отпорни на лијекове представљају пријетњу свима и свугдје.

Антимикробна резистенција описана је као тиха пандемија која за резултат има милионе смртних исхода широм свијета и повећањем трошкова лијечења. Настаје када се бактерије или други микроорганизми с временом промијене и не реагују више на лијекове, што нам отежава лијечење инфекција, повећава ризик од ширења болести, настајања тешких облика болести, па и смрти. Као резултат отпорности на лијекове, антибиотици и други антимикробни лијекови постају неефикасни, а инфекције постају све теже и немогуће их је лијечити.

Антимикробна резистенција се развија и природно током времена, обично генетским промјенама, али убрзава се ако се антимикробна средства прекомјерно употребљавају или злоупотребљавају, тј. ако се не употребљавају опрезно, што подразумијева примјену одговарајућег лијека када за то постоји потреба, у одговарајућој дози, учесталости и трајању.

Глобална кампања сваке године има за циљ подићи свијест о антибиотицима и антимикробној резистенцији тј. отпорности бактерија на антибиотике, а у сврху развоја и примјене најбоље праксе у прописивању и кориштењу антибиотика.

Како би спријечили и контролисали ширење резистенције на антибиотике, здравствени радници могу:

– спријечити инфекције тако што ће осигурати да руке, инструменти и околина буду чисти, нарочито у болничким условима;

– прописивати и издавати антибиотике само када су потребни, у складу са важећим смјерницама;

– пријавити инфекције отпорне на антибиотике тимовима за надзор;

– разговарати са својим пацијентима о томе како правилно узимати антибиотике, о резистенцији на антибиотике и опасности од погрешне употребе;

– разговарати са својим пацијентима о превенцији инфекција (на примјер, вакцинација, прање руку, заштићени сексуални односи, покривање носа и уста приликом кихања).

Свјесност грађана о могућој штетности неоправдане примјене антимикробних лијекова може довести до много боље контроле ширења отпорних сојева микроорганизама, те спречавања инфекција које узрокују.
Како би спријечили и контролисали ширење резистенције на антибиотике, појединци могу:

– антибиотике користити само када их је прописао здравствени радник;

– никада не треба захтијевати антибиотике ако ваш здравствени радник каже да вам нису потребни;

– увијек се придржавати савјета свог здравственог радника када се користе антибиотици;

– никада не треба дијелити или користити остатке антибиотика;

– спријечити инфекције редовним прањем руку, избјегавањем блиског контакта са болесним особама и правовременом вакцинацијом;

– припремити храну хигијенски и бирати храну која је произведена без употребе антибиотика за потицање раста или превенција болести код здравих животиња.