Свјетски дан хроничне опструктивне болести плућа – 20. новембар 2024.

Свјетски дан хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) обиљежава се сваке године треће сриједе у новембру од стране Глобалне иницијативе за хроничну опструктивну болест плућа (енглески: Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease – скраћено: GOLD), а у сарадњи са здравственим радницима и удружењима пацијената са ХОБП широм свијета. Свјетски дан хроничне опструктивне болести плућа 2024. године обиљежиће се данас 20. новембра. 

Циљ обиљежавања је да се подигне свијест о хроничној опструктивној болести плућа и да се побољша њега обољелих од  ХОБП широм свијета.

Тема овогодишњег свјетског дана хроничне опструктивне болести je “ Упознај функцију својих плућа”. Овогодишња тема има за циљ да истакне важност мјерења функције плућа, познатог и као спирометрија. 

Спирометрија је једноставан и безболан тест који мјери капацитет плућа. Спирометријом се мјери колико ваздуха особа може удахнути и издахнути, и колико брзо може да се креће ваздух кроз плућа. Иако је спирометрија саставни алат за дијагностику ХОБП она се такође може користити за мјерење здравља плућа током цијелог живота. У току развоја плућа, све до ране младости фактори као што су загађен ваздух, респираторне инфекције могу да ометају развој плућа и да повећају ризик за развој хроничне плућне болести касније у животу.

Одржавање здравља плућа је саставни дио будућег здравља и важно је реаговати рано. Глобална иницијатива за хроничну опструктивну болест плућа  у својим смјерницама наглашава да сада знамо да поред пушења дувана постоји много других фактора који могу допринијети ХОБП и да ХОБП може почети рано у животу и утицати на младе појединце. У ствари, GOLD предлаже да је ХОБП заправо крајњи резултат низа динамичких, кумулативних и поновљених гена – окружење интеракција током живота које оштећују плућа и мијењају њихов нормалан развој/процес старења.

Глобална иницијатива за хроничну опструктивну болест плућа такође препознаје да неки пацијенти немају опструкцију протока ваздуха (FEV1 /FVC > 0.7), али да могу имати симптоме и/или друге функционалне абнормалности и/или структурне абнормалности плућа које на крају могу напредовати (или не) у ХОБП. Ови пацијенти сада се називају пре – ХОБП. Исто тако, GOLD препознаје да постоје пацијенти са очуваним односом FEV1/FVC (тако да нема доказа опструкције протока ваздуха), а са смањеним FEV1; ови пацијенти су под називом PRISm (енглески: Preserved Ratio with Impaired Spirometry –  очувани однос са оштећеном спирометријом) и као и пацијенти са пре ХОБП, пацијенти са очуваним односом  FEV1/FVC, а са оштећеном спирометријом могу напредовати (или не) током времена до ХОБП.

Има много тога да се научи о механизмима, природној историји и лијечењу пацијената са пре ХОБП и пацијентима са очуваним односом  FEV1/FVC, а са оштећеном спирометријом, али њихово постојање отвара нове могућности за превенцију, рану дијагнозу и управљање. 

Кампања се фокусира на истицање важности раног здравља плућа и на то како можемо проширити хоризонт превенције и лијечења ХОБП тако што ћемо дјеловати раније. Ово може укључивати превенцију раних фактора ризика, праћење здравља плућа од рођења, дијагностиковање ХОБП у стању пре ХОБП и благовремено пружање лијечења. 

Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП) није само једна болест, већ термин који се користи да опише хроничне болести плућа које изазивају ограничење у протоку ваздуха кроз плућа. Термини „хронични бронхитис“ и „емфизем“ сада су укључени у дијагнозу хроничне опструктивне болести плућа.

ХОБП  представља по живот опасно обољење плућа које може довести до смрти. 

Више од 3 милиона људи у 2019. години је умрло од ХОБП. Према процјени Свјетске здравствене организације ХОБП је трећи водећи узрок смрти у свијету. Један од главних фактора ризика за настанак хроничне опструктивне болести плућа је пушење дувана (укључујући и пасивно пушење-изложеност дуванском диму). Остали фактори ризика су изложеност загађеном ваздуху унутар и ван просторија и професионална изложеност прашини и испарењима.

Раније се ХОБП чешће јављала код мушкараца, међутим, болест се сада подједнако јавља и код мушкараца и код жена дијелом због повећане конзумације дувана код жена у земљама са  високим приходима.

ХОБП озбиљно нарушава и квалитет живота, нарочито у фази погоршања болести, како у физичком тако и у другим доменима квалитета живота. 

Депресија и анксиозност су чести и значајни коморбидитети код ХОБП. Често остају непрепознати и повезани су са лошим здравственим статусом и лошом прогнозом. Главни узрок анксиозности код пацијената са ХОБП је отежано дисање. Пацијентима би требало пружити смјернице везано за самоуправљање отежаним дисањем укључујући технике дисања, очувања енергије и управљања стресом. У Европској унији, у односу на остале респираторне болести, ХОБП је водећи узрок изгубљених радних дана.

Најчешћи симптоми ХОБП су губитак даха, или „потреба за ваздухом“, прекомјерно стварање спутума, хронични кашаљ и умор. Како се болест погоршава извођење неких дневних активности, као што су ходање уз степенице, може постати веома тешко.

У раним фазама ХОБП је често непрепозната, дијелом због тога што многи појединци симптоме као што су губитак даха, хронични кашаљ и прекомјерно стварање слузи доживљавају као нормалан дио старења или као очекивану посљедицу пушења. Дијагнозу ХОБП треба размотрити код сваког пацијента који има хронични кашаљ, повећано стварање спутума, отежано дисање и историју изложености факторима ризика специфичним за болест. Рана дијагноза и лијечење су важни да би се успорило напредовање симптома и смањио ризик од напада. Лијечење може успорити напредовање болести, али генерално ХОБП се полако погоршава током времена.

Многи случајеви ХОБП могу се спријечити избјегавањем или раним прекидом пушења. Прекид пушења је неопходан како би се спријечила прогресија болести. Поред прекида пушења људи са ХОБП могу предузети још неке радње да побољшају своје опште здравље и помогну у контроли ХОБП, ту спадају редовно вјежбање и вакцинација против грипа и корона вируса. Инхалатори се морају узимати правилном техником како би се лијек ефикасније испоручио у дисајне путеве.

Разни облици лијечења могу помоћи да се контролишу симптоми и да се побољша квалитет живота људи са овом болешћу.