Дјеца због „екранизма“ на лијечењу у болници
Зависност од интернета, друштвених мрежа и видео-игара поприма епидемијске размјере, а колико је овај проблем алармантан, показује податак да се у Клиници за психијатрију Универзитетског клиничког центра (УКЦ) РС лијече дјевојчице и дјечаци који пате и од „екранизма“.
Пошаст савременог доба све више забрињава родитеље и стручњаке који непрестано упозоравају на лоше стране интернета и модерних технологија тврдећи да је све више дјеце у Српској зависно од мобилног телефона, због чега често изгледају као хипнотисана, проговарају све касније, слаба им је концентрација, а неријетко су и агресивна.
Горан Мијатовић, љекар са Одјељења за дјечију и адолесцентну психијатрију при Клиници за психијатрију УКЦ-а каже да се посљедњих година у психотерапијској терминологији све више појављује израз „екранизам“, а веже се за негативан утицај екрана на неурокогнитивни развој код дјеце, те посљедично присутну емоционалну и моторичку неразвијеност, социјалну отуђеност, неспремност за суочавање са реалношћу. „Екранизам“ често прераста и у социјални поремећај јер дјеца због прекомјерне употребе модерних технологија одбијају интеракцију са околином.
,,Република Српска је, као и већина земаља свијета, захваћена овим новим негативним утицајем, све већим развојем модерних технологија те апсолутном приступачношћу истих. Најрањивија група су управо дјеца и адолесценти који нису у стању да се супротставе, бивају увучени у имагинарни свијет технологије и ту остају потпуно губећи додир са реалношћу“ – рекао је Мијатовић.
Он је истакао да у Клиници за психијатрију, на Одјељењу за дјечију и адолесцентну психијатрију, имају одређен број пацијената који у склопу поремећаја понашања имају развијену и зависност од друштвених мрежа, као и интернета у цјелини.
– Међу пацијентима који су хоспитализовани на Одјељењу дјечије психијатрије су и зависници од интернета који су у раном узрасту у потпуности развили ту зависност. Може се рећи да је „екранизам“ болест модерног доба којој је потребно веома озбиљно системски приступати. Тренутно у здравственом систему Српске не постоји шифра и дијагноза за зависност од интернета, али искуства у пракси показују да је потребно ићи у правцу увођења шифре и дијагнозе за зависност од интернета, као и друштвених мрежа јер је експанзија овог негативног утицаја све већа – нагласио је Мијатовић.
Правовремено дјеловање, прича овај стручњак, врло је важно да би дијете имало правилан раст и развој, те савјетује родитељима да, чим примијете промјене на дјетету, реагују постављањем граница које ће малишани временом усвојити.
,,Међутим, свакодневна пракса показује да родитељи нису у стању дјетету поставити границе и дијете у том случају уопште нема представу како и колико злоупотребљава телефон и интернет уопште, проводећи и више од пет сати у континуитету за екраном, постаје фрустрирано уколико му се одузме телефон, пријети суицидом“ – наводи Мијатовић.
Симптоми који се јасно уочавају код дјетета које је зависно од интернета, тврди Мијатовић, су измијењено понашање у односу на претходни период, провођење све више времена за компјутером и на интернету, избјегавање школских обавеза и школе уопште, слабо интересовање за ваншколске активности, проблеми са концентрацијом и памћењем, несаница, проблеми са кичмом, видом, слухом као и друге соматске тегобе.
,,За разлику од терапијских третмана који се спроводе код зависника од алкохола или психоактивних супстанци, гдје је терапијски циљ апстиненција, код зависности од интернета није могуће поставити циљ за апсолутну апстиненцију. У овом случају се као метод примјењује постепено смањење укупног броја сати проведених на интернету. Когнитивно-бихевиорална терапија може пружити помоћ како би дијете заправо уопште схватило да се ради о зависности, а рад с терапеутом се углавном базира на кориговању присилних мисли и понашања у вези са интернетом“ – појашњава Мијатовић и додаје да је овај вид терапије веома важан јер се пацијент адекватније суочава са неугодним емоцијама.
КОЦКА И АЛКОХОЛ
Горан Мијатовић каже да, осим зависности од интернета, дјеца и млади до 18 година често постају зависници од алкохола и психоактивних супстанци.
,,Коцкање је такође још једна од зависности која постаје све проблематичнија међу младима“ – нагласио је Мијатовић.