Сутра су Детињци; Трећа недјеља пред Божић!

Припреми овог најрадоснијег дана (Божића), искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недјеље пред Божић за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оци, као и за дане уочи самог празника; Туциндан и Бадњидан.

У овим, припремним, недјељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најприје очеви и мајке, у трећу недјељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано “везују” своју дјецу, негдје чак и ону у колијевци, а дјеца им се “дреше”. Пошто је то увек недјеља по Светом Николи, то обично “Свети Никола ујутру доноси дјеци поклоне”.

У другу недјељу пред Божић, која се зове Материце, очеви и дјеца “везују” мајке (матере), а оне им се “дреше”. У  недјељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и дјеца “везују” очеве, а они им се “дреше”. Ово, узајамно, “дрешење” је међусобно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву, празничну, атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове; смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног “везивања” и “дрешења” дјеце и родитеља јасна је; припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога.

У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је “свеза савршенства”, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно “везујемо” и “дрешимо”. То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вјечне смрти и подарио им живот вјечни.

Извод из: Веронаука у кући