Зимско мировање винове лозе: Шта треба знати?

Посматрања појединих фенофаза винове лозе показала су да њихово трајање у великој мјери зависи од метеоролошких услова и температуре. Kада је реч о периоду мировања, такозваном зимском одмору, разликујемо ендогени (биолошки) и принудни (еколошки).

У овај период органи винове лозе не ступају истовремено, нити у њему подједнако дуго остају.

Током принудног мировања, видљивих знакова раста још нема, али се јавља феномен „сузења“ лозе (кретање сокова, оп.аут.). Такође, у овој фази започиње активирање окаца, као почетак раста ластара. Дакле, ова фаза је само привидно одвојена од периода вегетације и генерално траје од отпадања лишћа у јесен до активирања окаца у прољеће.

Ендогено (биолошко) мировање пупољака почиње у току вегетационог периода, крајем августа, а завршава се крајем децембра. Принудно се наставља до почетка вегетационог периода.

Kада је најизраженије?

Повезаност периода вегетације и периода мировања посебно се огледа у акумулирању органских материја у стаблу и корену чокота. Почев од пуне зрелости грожђа, резерве органских материја у органима расту и свој максимум (први максимум скроба) достижу крајем новембра. Ово стање се узима као моменат најизраженијег зимског мировања чокота винове лозе. Оно се не испољава код свих сорти винове лозе истовремено. Сорте које раније улазе у период вегетације, раније ступају у период мировања од оних које касније улазе у период вегетације. Kод првих, то је почетак новембра, а код других крај новембра.

Други максимум скроба јавља се у фебруару – марту и повезан је са премештањем хранљивих материја из корена према пупољцима (окцима) и трансформацијом шећера у скроб услед повишених температура.

Утицај температуре и свјетлости на винову лозу

Начелно, разликује се период вегетације (април – октобар) и период зимског мировања (новембар – март). У нашим агроеколошким условима, винова лоза је у периоду ендогеног (биолошког) мировања до средине јануара када наступа принудно или еколошко, које највише зависи од температуре.

Са повећањем температуре и достизањем биолошке нуле (10оЦ), активира се корјенов систем, започиње циркулисање сокова и наступа фаза „сузења“. Овим се начелно завршава период зимског мировања.