Честитка за наивне

Честитам Дан Републике свима који 9. јануар доживљавају као свој празник и који никоме не желе ништа лоше, али честитам и онима који не могу да напишу ни РС, а камоли Република Српска, па у слијепој мржњи својом неписменошћу показују да им не смета Дан Републике, већ цијели српски народ и његова слободарска и неподаничка традиција.

Честитам породицама свих оних који су у темеље Српске уградили своје животе и свима који су за њену одбрану дали дијелове свог тијела, али честитам и онима који за њено стварање нису дали ништа, а од ње су узели све што су могли.

Честитам свим часним официрима Војске Републике Српске који на обиљежавањима значајних датума из Одбрамбено-отаџбинског рата не сједе у првим редовима, не заузимају мјесто које им припада и немају готово никакву улогу у Сенату Републике Српске, али честитам и „донаторима“ и дезертерима који све чешће са највиших мјеста држе слово о патриотизму.

Честитам свим борцима ВРС који су с пушком у рукама одбранили Српску, али честитам и онима који нису омирисали барут, а због којих одликовани борци данас умиру у неимаштини и завијани снијегом.

Честитам припадницима МУП-а Републике Српске који су заједно са саборцима из ВРС крвавили гаће у одбрани Републике Српске, али честитам и онима који не цијене њихову жртву и који касне са исплатом јубиларних награда полицајцима за 30 година службе.

Честитам посланицима првог сазива Народне скупштине који су 9. јануара 1992. године донијели Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, али честитам и онима који нису имали визије и храбрости да буду дио тога и свим „пејановићима“, „лазовићима“ и иним „магазиновићима“ којима та декларација и данас смета.

Честитам свима који су на црним листама и којима се суди зато што су обављали своју дужност, али не честитам онима који су под санкцијама или пред суђењем зато што су крали, рекетирали и намјештали тендере на штету Републике Српске и њених институција.

Честитам онима који су послије три деценије започели изградњу Централног спомен-обиљежја погинулим борцима ВРС, али честитам и онима који за протеклих 30 година нису започели изградњу и који су и то питање успјели да укаљају дневном политиком и препуцавањима.

Честитам онима који су за протекле три деценије на честит начин направили пословни успјех и запослили велики број радника, али честитам и онима који не знају ништа да раде, који немају ни звање, ни занимање, а три деценије мијењају функције и пасу са буџетских јасала.

Честитам онима који Републику Српску поистовјећују са собом и који убјеђују народ да ће Српска сутра нестати ако њих, не дај боже, ноћас погоди гром, али честитам и оним кратковидим који мисле да ће у том случају, они који су затражили да јучерашњи дан буде проглашен за дан жалости у БиХ, престати да мрзе и позивају на укидање Републике.

На крају, честитам свима који су млађи од Српске, а који су јуче окачили заставе на своје прозоре и балконе и који искрено вјерују да је Српска „За вјечност рођена“, али честитам и онима који су разочарани престали у то да вјерују и које одавно грије сунце туђег неба. (Њима апсолутно ништа не замјерим, ал’ нек има још нас „наивних“).

П.С. Живјела Република Српска, живио Дан Републике.

П.П.С. Тужитељка Тужилаштва БиХ Бојана Јоловић која води процес против министра безбједности БиХ Ненада Нешића није кћерка бившег посланика СНСД-а и бившег потпредсједника Савеза логораша РС Славка Јовичића Славуја као што сам написао на овом мјесту прије седам дана. Славујева кћерка је тужитељка тог тужилаштва Ведрана Мијовић и извињавам се ако сам им изазвао било какву непријатност. Ипак, нагласио бих да та грешка не утиче на суштинску поруку прошлонедјељне колумне, а то је да је одликовани борац ВРС и носилац Медаље за храброст Жељко Панић из Кнежева умро у неусловној кући заметен снијегом, док су наши функционери кукали због хапшења Ненада Нешића, осумњиченог за злоупотребу службеног положаја и примање мита. Мхм.