БАНКА НЕМА ПРАВО НАПЛАТЕ ПРОВИЗИЈЕ ЗА ОБРАДУ КРЕДИТА

ОСНОВ ПРИМЈЕНЕ СТРАНЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ КАО ИЗВОРА ПРАВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Апелациони суд у Београду заузео је став да Банка нема право да наплаћује провизију за обраду кредита пошто су трошкови обраде кредита саставни дио каматне стопе. Банка има право само на стварне трошкове обраде кредита, и с тим у вези право да у Судском поступку доказује које је стварне трошкове имала у вези обраде кредита клијента. Задржавање права Банке да се трошкови обраде кредита одреде без одговарајућег образложења је у супротности са основним начелима државе на подручју које банке послују тј. Републике Србије, прије свега узимајући у обзир начело једнаке вриједности узајамних давања које је Законом о облигациним односима нормирано као основно начело код двостраних уговора.

Да ли се претходно цитирани став Апелационог суда у Београду може примјенити од стране Судова у Босни и Херцеговини?

Камата је у овом случају цијена новца који се даје кориснику кредита на одређени временски период. Ако је цијена, тј. камата одређена или одредива онда је јасно (што и потврђује став Апелационог суда у Београду) да је наплата провизије за обраду кредита правно неосновано богаћење од стране Банке. Уговором је испуњена једнакост давања када корисник кредита врати главницу и плати цијену кориштења новца, тј. камату, у за то договореном року. Свако друго потраживање Банака постаје неосновано (у овом случају потраживање по основу провизије за трошкове обраде кредита) и наплатом провизије долази до правно неоснованог богаћења од стране Банке.
Распадом СФРЈ њене Републике су промијениле политичко уређење, а с тим у вези и дио правног система. Законски оквири су често трпјели безразложну измјену, понекад постајући неефикасни, неправични или чак неморални. Закони су писани према потребама тадашњег стања у друштву које се распадало.
Један од закона који је преживјео декаденцију друштва и скоро у потпуности неизмјењен одолио нападима суровог капитализма је Закон о облигационим односима. Постојењем у нашем правном систему већ 40 година Закон одаје почаст својим ауторима и потврда је принципа правне сигурности.
Под притиском да се усклади правни систем Босне и Херцеговине са капиталистичким системом Законодавац је неосновано мијењао одредбе појединих закона, чак урушавајући институције које су беспријекорно функционисале, као нпр. СДК, омугућавајући да поједини инвеститори добију друштвени систем „у неку руку“ без правног уређења. Дакле, од система који је у цјелосит био функционалан и уређен дошли смо до система уређеног хаоса који одговара потребама појединих правних и физичких лица. Као свјетло на далекој хриди одолио је оваквим притисцима и Закон о облигационим односима Републике Српске сачувавши у својим одредбама начела међу којима посебно истичем: начело равноправности страна, начело савјесности и поштења, начело забране злоупотребе права, те начело једнаке вриједности давања.
Како је став Апелационог суда у Београду заснован на начелу једнаке вриједности давања које је једно од основних начела Закона о облигационим односима Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине овај став Суда је примјењив и у правном систему Босне и Херцеговине. Сама одлука Суда која је у складу са Законом пружа основ грађанима БИХ да потражују износ за који се Банка правно неосновано обогатила и у случајевима када је кредит у цјелости исплаћен.

(сиже предавања из привредно-правне области)

 Адвокат  Дин Тешић