Борислав Бобо Богданић: Волио бих наслиједити тренера Сејду Татара

Гост редакције „Центра за културу, спорт и информисање“ био је најбољи спортиста општине Котор Варош у 2017. години Борислав, Бобо, Богданић. Ово му је четврти пут да је проглашен за најбољег у свом граду. Рекао нам је шта за њега представљају те награде и који су му планови за 2018. годину…

 

Колико година тренираш џудо?

Бобо: Тренирам неких 17 година, почео сам са својих 12 година.

Како се родила љубав према том спорту?

Бобо: Једноставно отац ме одвео на тренинг и од  тад је почело све, и већ после првог тренинга сам заволио тај спорт и та љубав траје ево већ 17 година.

Јеси ли тренирао неки други спорт или је џудо био твоја прва опција?

Бобо: Нисам, џудо ми је био први спорт.

Да ли је троцифрен број твојих освојених медаља?

Бобо: Није троцифрен, имам укупно 38 медаља. Имао бих и више, али се нисам такмичио у млађим категоријама, прије јуниора.

Коју медаљу би посебно издвојио?

Бобо: Медаља на Балканском првенству у Македонији од прошле године ми је најдража, јер је најзначајнија у мојој досадашњој каријери. Све су ми драге, али она има посебан значај, јер представља круну моје досадашње каријере.

У 2017. години златним словима исписао си историју которварошког спорта. Први си сениорски првак Босне и Херцеговине, било то у колективном или појединачном спорту, са подручја наше општине. Како се осјећаш као првак БиХ и да ли си ту наплатио сав свој дугогодишњи рад и труд?

Бобо: Одличан је осјећај бити првак Босне и Херцеговине после толико година каријере. Сав мој досадашњи труд и рад  се исплатио.

Остварио си и најбољи сениорски резултат у 2017. години у џуду у Републици Српској, освојио си треће мјесто на Балканском првенству у Македонији. Колико је било тешко то остварити и да ли си се можда могао попети степеницу више на том такмичењу?

Бобо:  Било је веома тешко остварити тај резултат, јер су били врхунски такмичари, најбољи на Балкану. Могао сам можда освојити и неко мјесто више да сам имао више среће на жријебању.  Био сам на страни жријеба на којој је био и Европски првак за млађе сениоре из 2015 године, Црногорац Данило Пантић, који је касније и освојио Балканско првенство.

Учествовао си и на Европском Купу, гдје си освојио седмо мјесто. Колика је разлика између наших и Европских џудиста?

Бобо: Велика је разлика између нас и европских такмичара, јер они имају пуно боље услове за рад и веће могућности, већи број такмичења, боље финансијске услове. Практично живе од џуда и професионалци су.

Најтежи противник против кога си се борио?

Бобо: Борио сам се против доста добрих такмичара. Сваки је на свој начин тежак противник, јер немамо сви исти стил борбе. Ако неког морам издвојити били би то Стефан Шиљеговић, ког сам побједио у финалу првенства Босне и Херцеговине и горе поменути Црногорац, Данило Пантић са којим сам се борио на Балканском првенству у Македонији, од кога сам изгубио у полуфиналу. Он је и побједио на том такмичењу.

Колика је заслуга тренера Сејде Татара за твоје резултате?

Бобо: Велика заслуга је његова за моје резултате. Он је велики тренер, прије свега велики човјек који нас не учи само џуду, већ и начину живота и како да постанемо што бољи људи. Без њега не би ни постојао џудо у Котор Варошу.  И велико му хвала на свему.

Видиш ли себе као његовог наследника једног дана?

Бобо: Наравно да би волио једног дана да постанем тренер какав је Сејдо и да га наследим у клубу, што се надам да ће се и остварити, јер је љубав према џуду велика.

На почетку 2018. године наставио си тамо гдје си стао у прошлој години. Освојио си злато на Међународном турниру у Лакташима и био си проглашен најбољим сениорским такмичарем свих категорија. Какви су ти планови и циљеви у 2018. години, да ли мислиш да можеш остварити више него прошле године?

Бобо: Приоритет ми је да одбраним титулу првака Босне и Херцеговине. Тако се могу квалификовати на већа такмичења, Европско првенство, гдје се надам да бих могао поправити резултат у односу на прошлу годину и Свјетско првенство, гдје бих учествовао по први пут. Европско првенство ове године ће се одржати У Тел Авиву, Израелу, а Свјетско ће се одржати у Баку, Азербејџану. Такође, циљ ми је да поправим и резултат на Балканском првенству, које се одржава на Косову, али најважније је да ме заобиђу повреде.

Био си и  мећу десет најбољих спортиста Републике Српске, освојио си осмо мјесто на манифестацији коју организује „Глас Српске“, а ово ти је четврти пут да си проглашен најбољим спортистом општине Котор Варош и по томе си рекоредер. Шта за тебе представљају та признања и те награде?

Бобо: Бити међу десет најбољих спортиста у Републици Српској је велика част и представља ми велико задовољство. А још веће задовољство ми је то што сам најбољи у свом граду, јер има доста добрих спортиста у Котор Варошу. Само у мом клубу има неколико такмичара који својим резултатима заслужују ову награду. Награде ми пуно значе и дају ми велики вјетар у леђа да будем још бољи у 2018. години.

 

И на крају, због чега би дјеци препоручио да тренирају џудо?

Бобо: Добро је тренирати било који спорт. Али мислим да је најбоље да се одлуче за џудо, јер се ту најбоље развијају психо-физичке способности. У многим државама џудо постоји као школски предмет, што довољно доказује колико је џудо важан спорт за одрастање дјетета. Поручио бих свима да вриједно тренирају и да вјерују у себе и своје снове.

 

Дејан Кршић