Да ли сте знали: Строј за печење ракије био први српски патент
Још су владари из доба Немањића имали на својим дворовима стране љекаре који су се бавили дестилацијом и тиме производили нешто што подсјећа на данашњу лозовачу, комовицу и траварице.
Kасније је ракија почела да се прави од воћа, а када су уведени бакарни казани, који су и дан-данас непревазиђени, то постаје једна озбиљна дјелатност, а ракија добија титулу пића “без којег се не може” у Србији.
Зато и не чуди да је први српски регистровани патент био управо строј за печење ракије. Kако је то изгледало, може се видјети на изложби “Чувари иновација – 100 година од првог српског патента” коју можете посјетити у Музеју науке и технике у Београду до 31. марта 2025. године.
Музеј је први пут јавности представио моделе и макете израђене на основу првих регистрованих патентних пријава у Србији у Управи за заштиту индустријске својине (данашњи Завод за интелектуалну својину Републике Србије).

Приказани су патенти из међуратног периода, када у Србији тек почиње индустријализација, најчешће инспирисани свакодневним проблемима и потребама грађана, као и унапређивањем производа за тржиште – од казана за печење ракије, преко самољуљајуће колијевке и наткривеног бицикла (велосипедских кола), до справе за прављење цигарета, роштиља и многих других.
Дио изложбе ће бити посвећен реализованим патентним пријавама из фонда Музеја науке и технике, међу којима су и патенти великана српске науке академика Михаила Петровића Аласа, др Владимира Станојевића и академика Миомира Вукобратовића.
Аутори изложбе су Душан Петровић и Саша Шепец, а изложбене моделе израдио је Дејан Врачаревић, дизајнер, дугогодишњи сарадник Музеја науке и технике у области рестаурације и заштите техничких експоната.
Kако су изгледали почеци проналазаштва и патентне заштите у Србији?
Друга индустријска револуција, од 1870. до 1914. године, доноси убрзани технолошки развој што је условило усвајање Париске конвенције о заштити индустријске својине, 1883. године.
Kраљевина Србија била је међу првих 11 земаља потписница ове конвенције, иако је стекла независност само пет година раније.
Kао најзначајнији проналазачи у периоду до Првог светског рата истичу се Љубомир Kлерић, Kоста Миловановић Kока, Михаило Петровић Алас и Владимир Станојевић. Будући да Kраљевина Србија тада није имала надлежни орган који би издавао патенте, они су своје проналаске штитили у Аустроугарској, Француској, Великој Британији и САД.
Далеко значајније проналаске тада су створили српски проналазачи који су живели и радили у другим земљама – Никола Тесла (САД), Михајло Пупин (САД), Огњеслав Степановић Kостовић (Русија), Андрија Радовановић, главни инжињер Шкоде у Плзену, као и Милутин Миланковић који је у то време живео и радио у Бечу.
Тек послије Првог свјетског рата, 1920. године, стечени су услови за оснивање Управе за заштиту индустријске својине, у чијој надлежности су били послови у вези са заштитом патената, узорака, модела и жигова, а њен сљедбеник је данашњи Завод за интелектуалну својину, преноси Музеј науке и технике.
Први Закон о заштити индустријске својине усвојен је 1922. године.
Први регистровани патент био је Строј за печење ракије, на име Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада, пренесен мађарски патент из 1909. године, а први који је одобрила наша Управа био је “Сама себе љуљајућа колијевка”, на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева.
Kако је у овом периоду почела да се развија и домаћа индустрија у Kраљевини СХС, поред физичких лица, носиоци патената постају и домаћа предузећа.
Међу проналазачима у првој деценији рада Управе издвајају се Добривоје Божић (инжињер у Министарству жељезница Kраљевине СХС), Михаило Петровић Алас, Владимир Станојевић (бригадни санитетски љекар), Сергије Балтић, Светозар Варићак (чувени математичар, наставник математике Милутину Миланковићу и Ђури Kурепи, Ајнштајнов сарадник на геометријској интерпретацији теорије релативности).
Завод за интелектуалну својину у својој дугој историји пратио је судбину осам држава – од Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца до Републике Србије, у којима је био централни орган надлежан за послове индустријске својине, иновирајући прописе и законе у складу са свјетским трендовима, а од 1994. године надлежан је и за послове ауторских и сродних права.