Дан планете Земље обележава се сваке године 22. априла и један је од највећих покрета на планети. Ове године је његово 56. издање, под слоганом „Наша енергија, наша планета“. Та тема је изабрана да мобилише што већу подршку обновљивим изворима енергије, како би се се њихова употреба утростручила најкасније 2030. године. У нашој емисији о овој теми разговараћемо с Владимиром Шојатом, визуелним уметником који држи предавања и радионице о еколошком документаризму и активизму.

Датум који су одабрале Уједињене нације у част наше планете подсетник је на догађаје од 22. априла 1970. године, кад је 20 милиона људи изашло на улице градова у Сједињеним Америчким Државама да би протестовало због штете коју животној средини наносе људске активности.

За овај Дан Земље, погледајмо мало неке фасцинантне чињенице о планети коју називамо домом.

1. Земља није савршена лопта

Наша планета најчешће се представља као савршена лопта, али то није њен тачан облик.

Земља је спљоштена на половима, тако да се њен облик прецизније дефинише као „спљоштени сфероид“.

Као и у случају других планета, ефекат гравитације и центрифугалне силе који производи ротација на њеној осовини доводи до спљоштавања полова и екваторијалног ширења.

Стога је пречник Земље на екватору око 43 километра већи од пречника од једног пола до другог.

2. Вода покрива више од 70 одсто Земље

На Земљи, вода може да се нађе у чврстом, течном и гасовитом стању.

Штавише, она прекрива три четвртине Земљине површине у облику глечера, мочвара, језера, река, мора и океана.

Око 97 одсто све воде на планети налази се у облику слане воде у океанима.

3. Свемир почиње око 100 километара изнад Земље

Граница између атмосфере и свемира позната је као Карманова линија, која се налази на 100 километара надморске висине.

Око 75 одсто атмосферске масе може да се нађе у првих 11 километара надморске висине.

4. Земља има гвоздено језгро

Земља је најгушћа и пета по величини планета у сунчевом систему.

Верује се да је најдубљи унутрашњи део Земље чврста лопта полупречника од око 1.200 километара.

Углавном се састоји од гвожђа, које, процењује се, чини 85 одсто њене тежине, и никла, који чини око 10 одсто језгра.

5. Земља је једина позната планета на којој постоји живот

Земља је једино астрономско тело у универзуму на ком смо успели да потврдимо постојање живота.

Тренутно има око 1,2 милиона пописаних животињских врста, мада се сматра да је то само мали проценат укупног броја.

Научници су 2011. године проценили да природни свет садржи укупно око 8,7 милиона врста.

Земља је настала пре око 4,5 милијарди година и физичка својства Земље, њена геолошка историја и орбита, омогућили су постојање живота милионима година.

6. Гравитација није једнака свуда на Земљи

Будући да наша планета није савршена лопта и, уз то, њена маса није распоређена на савршено хомоген начин, постоје варијације у снази њеног гравитационог поља.

Дакле, на пример, како се крећемо од екватора ка половима, јачина гравитационог поља постепено се повећава, мада је за људе та разлика неосетна.

7. Земља је планета екстрема

Наша планета је препуна наглашених супротности.

Због разноликости њених географских области и клима, скоро сваки регион има властите специфичности.

Разни су кандидати за најврелију тачку на Земљи, али место на ком је забележена највиша температура свих времена је Долина смрти у САД, где је 10. јула 1913. жива у термометру достигла 56,7 степени Целзијуса.

На другом екстрему је Антарктик.

У станици Восток 31. јула 1983, мерни инструменти пали су на -89,2 степени Целзијуса.

8. Највећи живи организам на Земљи

Велики корални гребен, уз обалу Аустралије, највећа је творевина на планети сачињена од живих организама, до те мере да је једина која се види из свемира.

Простире се на више од 2.000 километара и дом је више хиљада морских врста.

Унеско га је 1981. године прогласио местом Светске баштине.

9. Земља је једина планета у сунчевом систему са активним тектонским плочама

Због кретања ових плоча, површина наше планете непрестано се мења.

Плоче су заслужне и за формирање планина, сеизмичке активности и рад вулкана.

Циклус ових плоча такође игра кључну улогу у регулисању Земљине температуре, доприносећи рециклирању гасова ефекта стаклене баште као што су угљен диоксид, као и сталним обновама океанског дна.

10. Земља има заштитни омотач

Земљино магнетно поље служи као штит од сунчевог непрестаног бомбардовања високоенергетским честицама.

Ово поље простире се од унутрашњег језгра Земље до границе на којој се она среће са соларним ветровима.

Између осталог, магнетно поље помаже неким животињама да се не изгубе (помаже и нама уколико користимо компас).