Актуелности вијести

Данас је Ћириловдан

С. Б

Света браћа Константин и Методије из Солуна у 9. вијеку су ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.

Српска православна црква данас прославља Светог Кирила Словенског. Са својим братом Методијем овај светитељ сматра се оснивачем словенске писмености. Ћириловдан свечари узимају и за крсну славу. Такође, данас се слави и Преподобни Аксентије.

Два брата Константин и Михаил рођени су у Солуну и македонског су поријекла. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповједник. Мајка Марија је била словенског поријекла. Лав је преминуо када је Ћирило (Константин, Кирил, Кирило) имао 14 година и министар Теоктистос, који је био логотет поште, постао је старатељ браћи.

Најранију младост провели су у Солуну, у то вријеме био окруженом Словенима. Методије је постао управник једне архонтије у источној Македонији, а Ћирило, који је одрастао на царском двору, након завршених филозофских и теолошких студија, био је постављен за библиотекара Аја Софије у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи. Године 851. постао је члан византијског посланства арапском калифу у Самари да би са арапским теолозима расправљао о принципу Свете Тројице и да би побољшао односе између абасидског калифата и Византије.

Ученици и Ћирилова смрт

Успјех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију противника и почела је борба против словенских мисионара, а главни аргумент била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити вјерски обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију, неко вријеме су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенском преводу црквених књига. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, а одатле у Рим, гдје се Ћирило разболио и убрзо умро. Сахрањен је у цркви Светог Климента. Његове мошти се налазе у бетонском саркофагу у крипти цркве и мјесто су ходочашћа многих Словена.

Методије се вратио у Моравску и до смрти се трудио да утврди вјеру Христову међу Словенима. По његовој смрти 885. године, ученици његови, петочисленици, са Светим Климентом као епископом на челу, прешли су Дунав и спустили се на југ, где из су Охрида продужили међу Словенима посао који су Ћирило и Методије започели на сјеверу.

(политика)