Данас је “Југо” на улицама више атракција, него свакодневница: Легенда Југославије која је “освојила” и Америку

Некада један од најјефтинијих нових аутомобила на америчком тржишту, а дуго и једно од најпрезиранијих возила на планети, Југо почиње бити тражена роба на тамошњем тржишту колекционарских аутомобила.

У пантеону аутомобила који се сматрају неопорављивим на било који начин, и слове за легендарни флоп одмах многи помисле на Едсел, Азтек, Пацер, Родиус и друге. Један стоји изнад свих (или можда испод), а то је Југо. Средином осамдесетих се Фијат управо повукао са америчког тржишта и остало је упражњено мјесто за неки јефтини ауто бренд.

А поред тога, Југо је користио доста дијелова италијанског призвођача. “Мона Лиза лоших аутомобила” била је од првог дана на удару Џеј Лена, који се редовно у својој емисији Тунајт Шоу шалио с малим хечбеком.

Иначе, причу о југословенском “послу вијека” је започео тамошњи предузетник Малколм Бриклин који је, према његовим ријечима, након првобитног краха са Субаруом и прекида сарадње с Бертонеом, тражио најјефтинији аутомобил на свијету.

Пронађен је у Југославији. Господин Бриклин отишао је тамо и наишао на “фабрику са 50.000 људи која би требало реално да има њих 2.000, подијељених између 85 основних организација удруженог рада, 25 радних одбора и 127 комунистичких синдиката”, присјетио се. Његова цијена од 3.990 тадашњих америчких долара (око 18.594 KМ данас) освајала је наслове при представљању 1985. године.

У конкуренцији најјефтинијих нашли су се тада Шеви Шевет, чија је цијена била 5.645; Форд Ескорт Л за 6.327 долара; и Голф за 7.190 долара. Иако је до почетка деведесетих година у Америку увезен 141.651 аутомобил, Југо је 1992. подлегао немилосрдним критикама рецензената, комичара, паду продаје, опозиву 125.000 возила због емисионих стандарда и банкроту.