Данас славимо Велику Госпојину, празник мајки и дјеце

Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају Велику Госпојину, један од највећих хришћанских празника посвећен вазнесењу пресвете Богородице. Овај празник, којим се завршава и двонедјељни пост, успомена је на смрт Богородице и дан када се она винула на небо. Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице један је од највећих хришћанских празника. Успење Пресвете Богородице или Међудневница је дан када се она вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља. Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела сина свога и као свједок многих славних догађања, наставила његову мисију. Kако празнику претходи двонедјељни пост, 28. августа посебно жене иду на причест јер се овај дан сматра празником жена и мајки. У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, Велике и Мале најбоље брати љековито биље којим се лече заразне болести. Велики број цркава и манастира Српске православе цркве слави овај празник као своју славу. Господ који је на Синају заповиједио петом заповијешћу – Поштуј оца свога и матер своју, показао је примјером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама, Он се сјети Мајке Своје и показујући на апостола Јована рече јој – Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ето ти мајке. Kада је збринуо своју мајку, издахнуо је.

Јован је имао дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настанила и Богородица и остала да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим савјетима, кротошћу и трпељивошћу она је много помагала апостолима Сина свога. Углавном све вријеме до смрти провела је у Јерусалиму обилазећи често она мјеста, која су је подсјећала на велике догађаје и на велика дјела Сина свога. Нарочито је често ишла на Голготу, Витлејем и Јелеонску гору. У својој старости често се молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на мјесту Вазнесења Његова, да је што прије узме из овога свијета. Једном приликом јавио јој се арханђел Гаврило, и објавио јој, да ће кроз три дана бити упокојена. С великом радошћу она се вратила у свој дом пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени анђелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посавјетова и утјеши; потом мирно предаде дух свој Богу без икакве муке. Апостоли узеше ковчег с њеним тијелом, из којег су се ширили мириси, и у пратњи мноштва хришћана пренијеше га у врт Гетсимански у гробницу светих Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по Промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу анђел Божји одсјече му обје руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцјељен пошто изјави своју вјеру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома бијеше изостао, опет на Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Пресветој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да цјелива тијело Пресвете Богородице. Али, када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тијела нису била у гробу. Те вечери она се јави апостолима – мноштвом анђела окружена, и рече им – Радујте се, ја ћу бити с вама навијек.

(Kурир.рс/Wикипедиа)