Добра вијест за више од 200 фирми

Савјет министара Босне и Херцеговине је суспензију и смањење царинских стопа код увоза робе увело на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа. Одлуком ће, како је то раније саопштено, позитивне ефекте осјетити близу 40 хиљада радника из области текстилне, прехрамбене, обућарске, хемијске, металске и електроиндустрије.

Позитивна одлука привременог карактера

У Спољнотрговинској комори БиХ су нам казали да је усвојена одлука један од значајних инструмената царинске политике Босне и Херцеговине за који са сигурношћу могу рећи да је, у ранијем периоду, генерално имао најпозитивнији утицај на домаћу економију.

„Иако суспензија царина има утицај на буџет, ефекти до којих долази примјеном ове одлуке су много значајнији од умањења прихода од царина, који произилазе из смањења царинских стопа. Стога се у Спољнотрговинској комори БиХ надамо да ће привремена суспензија царинских стопа постати трајног карактера јер би заиста био смањен ризик страних инвеститора и партнера домаћих привредних субјеката у секторима обухваћеним овим повластицама“, казала нам је Данијела Ковач из СТК БиХ.

Навели су да је иста одлука, која је у ранијем периоду усвојена, довела до веће ангажованости инсталисаних капацитета и повећања производње.

„На тај начин је спријечено губљење радних мјеста, а у одређеним привредним субјектима на које је ова одлука имала директног утјецаја дошло је и до знатног повећања броја запослених. Циљ је да се овакав позитиван тренд настави и у 2019. години, јер се одлука директно односи на више од 40.000 бх. радника и више од 200 домаћих привредних субјеката, а за велики број њих доношење ове одлуке је и од пресудног значаја за опстанак“, казали су нам у СТК.

Много захтјева, 57 тарифних бројева

Упитани на које привредне гране ће се, конкретно, односити Одлука о привременој суспензији и привременом смањењу царинских стопа, у Спољнотрговинској комори су нам одговорили да је на њихову адресу пристигло много захтјева с укупним приједлогом од 141 тарифне ознаке.

„Највише их је било из прехрамбене, дрвне, графичке, металске и електроиндустрије те из текстилно-обућарске индустрије, тако обједињени приједлози достављени су министарству. МСТЕО БиХ је приликом утврђивања елемената за основаност захтјева водило рачуна да се ради о репроматеријалу који се редовно увози и који се свакодневно користи за производњу полупроизвода, односно за даљњу производњу те за производњу финалних производа. Такође се водило рачуна о принципу регионалне заступљености подносилаца захтјева и корисника ове повластице, на начин да су привредни субјекти из БиХ, када је о томе ријеч, равномјерно заступљени“, кажу у СТК.

У одлуци за 2019. годину уврђено је 13 нових тарифних бројева за разлику од 2018. године, а избачено је осам тарифних бројева, јер се анализом претходне године утврдило да је укупан збир увоза тих тарифних бројева износио тек 1.000 конвертибилних марака, стога није било оправданости за њихово уврштавање. Одлука за 2019. годину, дакле, обухвата 57 тарифних бројева.

Синергијски ефекти

Анто Домазет, професор на Економском факултету у Сарајеву, објашњава да ће одлуком практично појефтинити увозни репроматеријали за домаће прерађиваче.

„Држава се на тај начин одриче својих прихода по основу царина и то је један од облика субвенције домаће производње. То су макроекономски ефекти, умјесто повећања прихода државе бит ће смањени расходи бизниса, што ће имати много веће синергијске ефекте јер ће обухватити запосленост, стварање додатне вриједности, потрошњу на домаћем тржишту“, казао је Домазет.

Мурис Чичић, професор на Економском факултету у Сарајеву, такође поздравља одлуку, напомињући да ће одлука сигурно олакшати извозницима који увозе репроматеријал.

„Овом одлуком се омогућава повољније и конкурентније пословање привредних субјеката из БиХ“, рекао је Чичић