Есад ,,Били“ Бехарић – мајстор фудбалске игре
Есад „Били“ Бехарић рођен је 4. септембра 1960. године у Бањој Луци. Одрастао је у Челинцу, али прве значајније фудбалске кораке почео је у ФК Младост Котор Варош.
Послије ФК Младост одлази у ФК Борац Бања Лука, гдје наступа од 1981. до 1986. године. Након тога прелази на позајмицу у Слогу из Трна, гдје игра до почетка рата. Почетком сукоба у Југославији, враћа се у Борац, а затим с екипом одлази у Србију. Тамо једног дана долази допис да се клуб гаси и да се сви играчи морају вратити у Босну. Есад тада доноси важну одлуку – остаје у Србији.
Током врхунца своје каријере у фудбалу, Есад Бехарић је добијао понуде из иностранства – клубови су препознавали његов таленат, мирноћу и прецизност на терену. Ипак, почетак рата све је то прекинуо. Умјесто трансфера и професионалних уговора, дошао је тежак период у животу, а сан о великим утакмицама вани пао је у воду заједно с надама хиљада спортиста из бивше Југославије.
У Србији наставља каријеру у клубу Сента (Друга војвођанска лига), гдје живи, ради и игра више од 15 година. Тамо започиње и тренерску каријеру, најприје са млађим категоријама, затим и са сениорима.
Паралелно са великим, љубав према малом фудбалу прати га кроз цијели живот. Почетком 80-их доминирао је на турнирима у Котор Варошу, а затим и на легендарном турниру у бањалучком Борику. Са екипом Југопрогрес, освајао је титуле 1985, 1986. и 1987. године, а управо те 1987. проглашен је за најбољег играча Борика. Године 1988. осваја друго мјесто. Прије рата освајао је турнире и у Хрватској и Аустрији, а касније, током боравка у Србији, и у Мађарској. У укупном збирu, иза њега је више од 100 освојених турнира широм бивше Југославије и Европе. За све то, 2017. године добија признање „Мајстор малог фудбала“ на турниру у Борику.
Године 2005. враћа се у Котор Варош и преузима ФК Младост као тренер сениорског тима. Иако није био члан ниједне политичке партије, већ након годину дана бива смијењен, јер је промјеном локалне власти доведен политички подобан тренер. На велику жалост которварошких љубитеља фудбала, Есад се тада повлачи из спортског живота.
Његов син, Санди Бехарић, насљедио је очев таленат. Био је једнако срчан и борбен играч, познат по залагању и фер игри. Иако није остварио већу каријеру, освојио је бројне локалне турнире и остао везан за Котор Варош – као спортски примјер једне генерације која није имала довољно простора да се пробије даље.
Можда је Есад рођен у погрешној земљи – његову играчку каријеру прекинуо је рат, а тренерску политика – Данас Есад живи повучено, али међу онима који памте спортске великане – његово име се изговара с поштовањем.