Годишњица смрти Јована Скерлића: Био је великан српске књижевности

Прослављени српски књижевни критичар, литерата, професор, уредник, Јован Скерлић умро је прије 111 година, 15. маја 1914.

Скерлић, умногоме непревазиђени арбитар литературе у Срба, доживљаван је у своје вријеме као неприкосновени интелектуални ауторитет.
И више од вијека пошто је Јован Скерлић напустио овај свијет, његови радови, оцјене, тумачења, дјелују задивљујуће. Обим његовог дјела такође је невјероватан, посебно имајући у виду да је доживио свега 36 година.

Рођен је августа 1877, у Београду. Отац Милош био је занатлија, шеширџија.

Стасао је на београдском Дорћолу. Породична кућа налазила се на углу Добрачине и Господар Јевремове улице.

Школовао се у родном Београду, гдје је окончао и студије француског, укључујући теорију књижевности. Био је ђак Богдана Поповића (1864 – 1944) познатог естетичара.

Усавршавао се потом у Швајцарској, у Лозани, гдје је докторирао тезом „Јавно мњење у Француској према политичкој и друштвеној поезији од 1830. до 1848.“

На Универзитету у Београду предавао је све до смрти, маја 1914, француски језик и књижевност, а онда и српску књижевност.

Посебно је важна његова улога уредника „Српског књижевног гласника“, почев од 1905, до смрти. Током те деценије тај часопис постао је оличење ваљаног интелектуалног штива. Има их који држе да је остао непревазиђен до наших дана.

Данас, у времену општег релативизма на пољу увјерења и принципа, готово је немогуће разумјети какав углед је у своје вријеме уживао Јован Скрелић, и колико је високо било вредновано његово дјело, и на пољу књижевне критике, и као уредника.