Јереј Живко Илић, парох которварошки упутио божићну и новогодишњу честитку православним вјерницима
Поводом божићних и новогодишњих празника, јереј Живко Илић, свим православним вјерницима, упутио је честитку коју преносимо у цјелости и без измјена:
„Колико год причали о Божићу увијек постоје детаљи који нису речени. Иако је о Божићу из пера позванијих од мене много тога речено ипак није речено све, а и да јесте, сваки нови доживљај Рождества Христовог и свака нова прича о њему јесте нешто ново. Колико је Васкрс централни догађај у једној календарској години, за рођење Господа Исуса Христа кажемо да је коријен свих празника као њихова најава или наговјештај . Ово и јесте логично ако имамо у виду да живот сваког човјека започиње његовим физичким, биолошким рођењем. Зато је Божић за нас, православне хришћане дан духовног рођења, имајући у виду чињеницу да је сваки човјек икона Божија. Будући такав, он је икона Бога Сина, новорођеног Богодјетета, друге личности Пресвете Тројице Господа Исуса Христа Који је опет икона Бога Оца. Бог је постао човјек да би човјека охристовио, обоголичио не престајући да и даље буде Бог по суштини, а човјек постаје охристовљен. Зато је сав наш животни ход у Богу и са Богом, јер ако је прво име Божије, буде добро послије. Наш српски народ у вријеме Божића упражњава нарочите обичаје који су у вези са Бадњим даном као припремним даном за што достојнији дочек празника Рођења Христовог. Свакако, наша Православна Црква, као духовна мајка која брине о духовном стасавању своје дјеце установила је нарочите дане поста који називамо Божићним постом. Живимо у времену робовања потрошачкој корпи умјесто да њом господаримо. Као православни хришћани обавезно треба да имамо у виду чињеницу коју су добро знали наши преци, а то је да преједање представља гријех који генерише многе друге гријехе. Такође, треба имати у виду да ко чини гријех, роб је гријеху јер гријех обезличује човјека. Ово не треба схватити као зов да божићна трпеза буде сиромашна већ као постизање мјере у свему. Зато су древни философи учили да је лијепа у свему права мјера. Стога, као православни хришћани више треба да водимо рачуна о узвишенијем духовном назидавању него ли тјелесном узрастању. Човјек јесте психо-физичко биће па зато би требао да се брине и о тијелу које је храм Духа Светог али да души да примат. Закључујући, можемо рећи да је Божић не само успомена на један догађај од прије двије хиљаде и нешто година, него да је он у ствари нарочити дан када се родио Господ Исус Христос и када се ми рађамо с Њим. Управо зато Божићу не треба приступати на традиционалан начин у смислу да је то сјећање на неки догађај од прије два миленијума јер се Божић понавља сваке године а ми се обнављамо с њим. Обнављајући нас, чини нас хришћанима у правом смислу и значењу те ријечи. Господ се сваке године рађа и зато је Он увијек млад и једино ново под сунцем. Као парох которварошки, свим својим вјерницима и свим православним хришћанима диљем Републике Српске желим, на првом мјесту срећне божићне празнике и срећну и благословену наступајућу Нову 2017. годину“.
Јереј Живко Илић, парох которварошки