Како функционише ПДВ и када је добро бити у систему ПДВ-а?
Порезом на додату вриједност се опорезују испоруке добара и пружања услуга које порески обвезник изврши у БиХ уз накнаду, у оквиру обављања дјелатности, те увоз добара у БиХ. Дакле, ПДВ је порез на промет; тачније, он се „технички“ везује за чин промета, али суштински погађа потрошњу. Тако, ако сте у продавници купили чоколаду од 5,00 КМ, платили сте 0,726 КМ ПДВ-а. Трговац је ПДВ обвезник, али је терет ПДВ превалио на свог купца, кроз увећану цијену (да није ПДВ обвезник, исту чоколаду би вам могао наплатити 4,27 КМ), тако да ПДВ суштински погађа расходе које купци (као порески дестинари) имају да би обезбиједили своју потрошњу.
Обавезу да се региструју као ПДВ обвезници имају лица чији опорезиви промет добрима или услугама (и промет добрима ослобођеним уз кредит) у претходној години прелази или је вјероватно да ће прећи праг од 50.000 КМ. Међутим, ПДВ није само порез за велики бизнис, па се као ПДВ обвезници могу регистровати и лица чији укупан промет добара или услуга у претходној години не прелази или није вјероватно да ће прећи износ од 50.000 КМ. Али зашто би се неко добровољно регистровао за ПДВ, ако не мора? Зашто би неко желио да буде обвезник још једног пореза и да своје производе и услуге продаје скупље за 17%? Одговор није сасвим једноставан и захтијева разумијевање ПДВ-а, односно начина на који ПДВ функционише.
Како функционише ПДВ?
Да бисмо разумјели како функционише ПДВ морамо прво разумјети парадокс ПДВ-а:
„ПДВ је порез код којег су они који за себе вјерују да су ослобођени уствари опорезовани, а они који за себе вјерују да су опорезивани у начелу су ослобођени…Ко год схвати значење овог, неће имати проблема да разумије ПДВ.“
Први дио парадокса „ослобођени је у ствари погођени“ значи да обвезник чије су трасакције ослобођене ПДВ-а, не обрачунава ПДВ на своје испоруке, али исто тако нема право да одбије ПДВ који је он платио на добра и услуге које су њему испоручене (обрачунат у набавној цијени). Дакле, ослобођени ће фактички да сноси терет ПДВ-а који плаћа кроз набавну цијену добара и услуга. Пошто не може обрачунати и исказати ПДВ на добра и услуге које он испоручује, не може ни одбити ПДВ који је он платио, тако да пролази као крајњи потрошач јер га коначно погађа ПДВ који су му обрачунали и наплатили његови добављачи.
Други дио парадокса, да је „опорезовани у ствари растерећен“, значи да порески обвезник обрачунава ПДВ на испоруке добара или пружање услуга, али има право да од пореза који дугује одбије улазни порез, а уз то, подижући цијену по којој продаје добра, односно пружа услуге за износ ПДВ-а, порески терет преваљује на своје купце, односно кориснике услуга. Улазни порез је износ ПДВ-а који је пореском обвезнику обрачунат на промет добара или услуга, као и износ ПДВ-а који плати приликом увоза добара која ће користити у сврху пословања. Односно, то је износ ПДВ-а који је посебно исказан у пореским фактурама за промет добара и услуга које су пореском обвезнику извршили други порески обвезници, као и износ ПДВ-а који је плаћен приликом увоза и посебно исказан у јединственој царинској исправи (ЈЦИ).
Више о улазном порезу и условима за одбитак улазног пореза прочитајте на овом линку.
Дакле, позитивна страна ПДВ-а је што имате право на одбитак улазног ПДВ-а, односно ПДВ који плаћате на добра и услуге који вам испоручују ваши добављачи (улазни ПДВ) можете одбити од износа ПДВ који ви треба да платите (излазни ПДВ). Уколико је ПДВ који сте платили вашим добављачима већи од ПДВ који ви дугујете, тада имате право на поврат ПДВ-а од УИО.
Примјера ради:
АБЦ д.о.о. који је ПДВ обвезник, набавља опрему за видео надзор од другог ПДВ обвезника. У току једног пореског периода је набавио опрему у вриједности од 100.000 КМ, на коју је платио 17.000 КМ ПДВ. У истом том периоду извршио је услуге монтаже и одржавања опреме за различите субјекте у износу од 150.000 КМ и на цијену пружених услуга обрачунао 25.500 КМ ПДВ-а. То значи да ће на за овај порески период имати право на поврат ПДВ-а у износу од 8.500 КМ. Видимо да је АБЦ д.о.о. као онај који је опорезован, уствари растерећен јер не сноси терет ПДВ.
Уколико је пак, опрему за видео надзор у истом износу набавио факултет који је ослобођен обавезе плаћања ПДВ-а за пружање услуга образовања; он је, такође, морао да плати 17.000 КМ ПДВ-а, али пошто на услуге које пружа не може да обрачуна ПДВ он нема право ни да врши одбитак овог улазног ПДВ-а, што даље значи да коначно сноси терет плаћеног ПДВ-а. Дакле, факултет који је ослобођен ПДВ-а је уствари погођен ПДВ-ом.
Да закључимо: једном када уђете у систем ПДВ-а морате наплаћивати ПДВ на добра и услуге које испоручујете својим купцима и другим пословним субјектима; Терет ПДВ-а пребацујете на њих кроз повећавање цијене ваших добара и услуга. ПДВ који наплатите морате уплатити Управи за индиректно опорезивање БиХ, али имате право да од ПДВ-а који сте дужни да уплатите одбијете ПДВ који сте ви платили. Идеја је да се ПДВ који наплатите и ПДВ који платите „пребију“. Оно што преостане након пребијања (ако је више ПДВ-а који сте наплатили у односу на ПДВ који се платили) уплаћујете УИО, односно (ако је више ПДВ који сте платили у односу на ПДВ који сте наплатили) УИО врши поврат ПДВ-а.
Више о условима за поврат ПДВ-а, прочитајте на овом линку.
Када је добро бити у систему ПДВ-а?
Уколико неки пословни субјект има велико учешће инпута набављених од субјеката који су ПДВ обвезници (који обрачунавају ПДВ на испоручена добра и пружене услуге), њему се не исплати не бити у систему ПДВ-а јер не може одбити претходни порез, па мора да сноси терет плаћеног ПДВ-а. Другим ријечима, уласком у систем ПДВ-а трошкови пословања ће бити јефтинији за износ ПДВ-а јер ће моћи одбијати ПДВ плаћен по свим улазним рачунима. Исто тако, уколико му је значајно учешће прихода које остварује испорукама другим ПДВ обвезницима, више ће му се исплатити да буде у систему ПДВ-а, јер ће ПДВ обвезници радије куповати од других ПДВ обвезника (који ће им обрачунати ПДВ) јер ће тај улазни ПДВ моћи одбити од свог излазног ПДВ-а.
Насупрот томе, уколико неки пословни субјект претежно испоручује добра или пружа услуге лицима која нису ПДВ обвезници, њему се више исплати да не буде у систему ПДВ-а. Наиме, улазак у систем ПДВ-а за њега би значило да подиже цијену испоручених добара и услуга, како би трошак ПДВ-а превалио на крајњег корисника, али то подизање цијене може да „отјера“ купце код конкурената који нису у систему ПДВ-а и чија су добра и услуге отуда јефитнија. Поред поскупљења добара и услуга, и услуге књиговодства су скупље за ПДВ обвезнике, због потребе за вођењем додатних евиденција (КИФ, КУФ) те мјесечног или тромјесечног обрачуна.
Дакле, у сваком конкретном случају потребно је добро размислити и извагати разлоге за и против, па онда одлучити. Али је потребно имати на уму да уколико се одлучите за добровољну регистрацију за ПДВ, морате остати ПДВ обвезник наредних 60 мјесеци (5 година), што је прилично дуго раздобље. Насупот томе, лица која су ушла у систем ПДВ-а јер су била обавезна по закону да се региструју, могу се одјавити уколико им у претходној години опорезиви промет добара и услуга падне испод прописаног прага (од 50.000 КМ).
О посебном поступку опорезивања пољопривредника који није ПДВ обвезник прочитајте на овом линку.
ријечи правника
Извори:
Дејан Поповић, Пореско право, Универзитет у Београду, Правни факултет, Београд 2017.