Котор Варош „прати“ загађеност великих градова у Републици Српској

Грађани Босне и Херцеговине, нажалост, удишу најзагађенији ваздух од свих земаља у Европи. То је показао извјештај Свјетске здравствене организације за 2016. годину. Просјечна концентрација загађујућих материја у ваздуху (ПМ2.5) у БиХ износи чак 41,5. Поређења ради, у Словенији је просјечна концентрација око 18, Хрватској и Србији око 19. У најчистијем ваздуху уживају Финци са концентрацијом од свега 6,9, док најгори ваздух на свијету удишу Саудијци.

Директор Института за заштиту и екологију Републике Српске Предраг Илић објаснио је за “Новости” да су најзагађеније оне средине гдје је и индустрија најразвијенија попут Сарајева и Зенице,  док су у Српској због термоелектрана и рафинерије најзагађенији Угљевик, Гацко и Брод. У Котор Варошу извор загађености чине велики број аутомобила али и индустријски комплекси у самом центру града. У Бањалуци и Бијељини највећи извор загађења су аутомобили, односно њихови издувни гасови.

– Како би загађеност свели на неки оптимум, бар у срединама гдје извор нису индустријски разлози, потребно је, прије свега, порадити на саобраћајној инфраструктури, градити додатне путеве, кружне токове и тако избећи велику концентрацију путничких аутомобила на малом простору – каже Илић.

Директор Агенције за безбједност саобраћаја Милија Радовић сматра да би цијели систем у друштву требало да се укључи у ову проблематику.

– Ко је већи загађивач, индустрија или домаћинства, мање је битно од начина на који се ми, главни актери али и жртве загађења према томе односимо. Дакле, како би, по узору на Словенију, која је 2015. године проглашена “зеленом престоницом” Европе, започели сличан процес, са сличним амбицијама цијело друштво мора да се укључи. Морамо радити на фаворизовању јавног превоза, бицикала, пјешачења, бар када је у питању центар града – рекао је Радовић за “Новости”.

Он истиче да је потребна и политичка одлука како би се ова идеја спровела у дјело.

– То подразумијева активирање и подршку цијелог система и грађана, дестимулација возача да улазе возилом у центар града и слично, поскупјети паркинг, закомпликовати улазак у сам центар, увести олакшице за пјешаке и кориснике јавних превоза и слично. Нашим људима је тешко препјешачити и 50 метара и дијете пјешке одвести до школе. Ми и у главама морамо да се промијенимо, наша је путничка дисциплина јако лоша. Па имамо више аутомобила по глави становника него Лондон! Али Британци су се давно, сви колективно, системски опредијелили за јавни превоз и омогућили својим грађанима да им се он више исплати него свакодневно кориштење властитих аутомобила.

ДРВО “НАЈЗДРАВИЈЕ”

Мeтеоролози  Српске напомињу да и временске прилике утичу на концентрацију аерозагађења и позивају на јачу дисциплину грађана како би се загађење свело на минимум.

– Антициклон који се већ дуже време налази изнад нас проузрокује висок ниво аерозагађења. И најмањи снег има улогу природног пречишћивача, али је његов утицај занемарљив у пределима где су термоелектране, рудници, топлане…Свакако, у зимском периоду, препоручио бих за све оне који не користе градско грејање да се греју на дрво и његове прерађевине, јер су здравији од осталих видова загревања домаћинства – поручио је метеоролог Небојша Куштриновић.

Загађеност у Котор Варошу

Проблем у нашем граду је то што индустријска зона тј. производни и индустријски објекти нису адекватно распоређени. Рјешење проблема загађености у нашој општини јесте измјештање индустријске зоне ван центра града.

Извор: новости, нет