Крвна слика привреде све лошија
Најновији статистички подаци потврда су вишемјесечних тврдњи домаћих привредника о тешким и изазовним условима пословања у 2024, години у којој је дефицит спољнотрговинске размјене премашио двије милијарде, а индустријска производња срезана за 4,5 одсто и то у поређењу са 2023, када економски резултати ни изблиза нису били позитивни.
Према подацима које је јуче објавио Републички завод за статистику, у прерађивачкој индустрији лани је забиљежен пад производње од 2,7 одсто у односу на 2023. годину, док је производња у снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији склизнула за 6,6 одсто, а вађење руде и камена скоро десет одсто.
Број запослених радника у индустрији Српске прошле године у односу на 2023. мањи је за 4,8 процената.
Извозници из Републике Српске су од јануара до децембра 2024. године на страна тржишта пласирали робу у вриједности од пет милијарди и 46 милиона КМ, што је за 2,7 одсто мање у односу на годину раније.
Истовремено вриједност увоза достигла је седам милијарди и 339 милиона КМ, што представља раст од 4,3 одсто. Покривеност увоза извозом износила је лани тек 68,7 одсто.
Позитиван је пад инфлације чија је стопа 2024. године износила 1,9 одсто, а оптимистична вијест је и раст просјечне нето плате, која је лани износила 1.404 КМ, што је за 8,3 одсто више у односу на 2023. годину.
Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић каже за „Глас“ да су статистички подаци одраз свега онога што су привредници тврдили током цијеле године.
,,Резултати су лоши и по свему судећи требаће доста времена да привреда крене путем опоравка. Највише забрињава раст спољнотрговинског дефицита, јер је значајно премашио двије милијарде, а прије четири, пет година био је испод милијарде. Наша привреда која је извозно орјентисана није у позицији да покрива огромне увозне трошкове које имамо. Такође поређење 2024. са годином раније може заварати при анализама пословања привреде Српске, јер се може чинити да пад извоза и индустријске производње није велик, али треба имати у виду да смо и 2023. године имали лоше економске резултате“- казује Ћорић.
Поразно је, додаје он, што се велики пад производње биљежи на пољу електричне енергије.
,,Није добро што смо дошли у позицију да ону робу која је на неки начин наша компаративна предност сада увозимо. То се прије свега односи на струју, која је развојна шанса Српске, на њу смо се увијек ослањали и умјесто да буде генератор развоја, сада нам квари спољнотрговински биланс. Правити додатни дефицит у условима у којима се налазимо само усложњава комплетну финансијску слику Републике Српске“ – појашњава Ћорић.
Додао је да раст плата показује да привредници поред свих проблема које имају у пословању нису запоставили раднике и њихове зараде.
,,То је показатељ одговорног понашања фирми према радницима“ – сматра Ћорић.
НАДА
У децембру 2024. године забиљежен је раст извоза 8,5 одсто у односу на исти мјесец 2023. године, што привредницима улива какву-такву наду.
Ако би резултати и у јануару и фебруару били бар за један или два процента у плусу, могли бисмо говорити да привреда Српске креће путем благог опоравка.
Очекивали смо да ће се европско тржиште стабилизовати још половином 2024, сада је то пролонгирано за прву половину ове године, видјећeмо у којем правцу ће то ићи – казао је Перо Ћорић.
- 4,8% мање запослених у индустрији
- 4,5% пад индустријске производње
- 2,7% пад извоза
- 4,3% раст увоза
- 68,7% покривеност увоза извозом