Лијечење биљем према Васи Пелагићу: Који се чајеви пију у фебруару, а који у марту?!

Живећи у природи, човјек је кроз вијекове и покољења стицао драгоцјено искуство. Поред осталог, открио је отровност, љековитост и хранљивост разног биља са којим се свакодневно сретао у вјечитом лутању и борби за бољи, лакши живот.

У XИX и XX вијеку наука је притекла у помоћ. Хемијским испитивањима утврђено је у којој је фази развоја извјесна биљка најбогатија љековитим састојцима.

Такође је откривено да љековити састојци нису увијек подједнако распоређени у свим биљним органима. По правилу, у доба цвјетања биљка има највише љековитих састојака у листовима и цвјетовима, а на крају вегетације у подземним органима, плодовима, сјемењу и кори.
Према томе: од времена бербе у многоме зависи љековитост биљке. Ово морају знати и они који беру биље за домацу потрошњу, а поготово они који ријеше да сакупљају биље на велико за трговину.

Пошто љековито биље може донијети приличне приходе, нарочито породицама брђана и планинаца са много дјеце, неопходно је потребно знати кад које биље треба бирати. Разумљиво је да ниједан биљарски календар не би могао бити потпуно тачан, јер је наса отаџбина пространа и има врло разноврсну климу, рељеф и биљни свијет.

Вријеме цвјетања зависи и од године. Тако неких година подбјел цвјета већ у јануару, док знамо да он по правилу цвјета тек у марту и априлу. О свему томе напредан биљар мора да води рачуна; увијек мора бити будан, стално у природи да га не би неспремног изненадило рано прољеће, јер ако са бербом задоцни, жетва је изгубљена и година је пропала за ту биљку. Због тога овај календар и не може бити тачан за све наше крајеве и за све године, али ипак мозе корисно послужити нашим врлим биљарима као путоказ и груба оријентација у раду.

Кад које биље треба брати

Јануар: имела.

Фебруар: имела, борови, брезови и други пупољци, зубача и пиревина, маслачак, цвијет подбјела и друго.
Имела

Март: зубача, храстова и друге коре, јагорчевина, коприва, крушина, љубичица, маслачак, пиревина, подбјел, репушина, срчењак, пупољци од тополе, брезе и другог дрвећа, велика бедреника, водопија, врбова кора и друго.

Април: божур, добричица, глог, горка дјетелина, гороцвијет, јагорчевина, камилица, коприва, лазаркиња, љубичица, дан и ноћ; маслачак, оман, плучњак, подбјел (цвијет и лист), репушина, руса, русомача, саса, срчењак, трн, велика бедреника и др.

Мај: божуров и багремов цвијет, боквица, бреза, бухац, буника, дигиталис вунасти, дјурдјевак, дивљи кестен, добричица, глог, горка дјетелина, гороцвијет, исландски лишај, јагода, камилица, коприва, кестен питоми, коприва мртва, купина, лазаркиња, липа, маслачак, мајкина душица, матичњак, милоглед, медвједје грождје, плучњак, подбјел, раставић, руса, вирак, зова, жалфија..

Јун: бијели сљез, боквица, боровница, бреза, брусница, бухац, буника, дан и ноћ, дигиталис, дивизма, добричица, глог, горка дјетелина, хајдучица, исландски лишај, кестен питоми, јагода, јагорчевина, кантарион, кичица, коприва мртва бијела, крушка, купина, малина, матичњак, мајкина душица, мајска ружа, нана, нар, невен, орах, пелен, плучњак, русомача, рутвица, раставиц, различак, сљез црни, ситница, суручица, татула, титрица или камилица, турчинак, велебиље, вирак, враниловка, зова, жаворњак и др.

Јул: боквица, боровница, бреза, брдјанка, брусница, буника, цртвоточина, дивизма, дивља ружа, дупчац, хајдучка трава, исландски лишај, јагода, кадуља или жалфија, кантарион, ким, кокотац, коприва бијела мртва, купина, лавандула, липа, матичњак, мајоран, милодух, мразовац, нана, орах, пелен, подбјел, раставиц, росуља, сљез бијели, сљез црни, ситница, татула, тимијан, титрица, трандавиље, троскот, велебиље, турчинак, видац, вирак, враниловка, вратич, зова, жаворњак…

Август: боквица, боровница, брдјанка, буника, чемерика, црвоточина, дивизма, хајдучица, хмељ, ивањско цвијеће, исландски лишај, кантарион, ким, клека, коприва, купина, мајоран, мајкина душица, мразовац, милодух, невен, пасуљ, пелен, петровац, подбјел, сљез бијели и црни, ситница, смиље, смрдуша, срцопуц, разгон, разлицак, росуља, рутвица, татула, трандавиље, троскот, велебиље, видац, вратич, жаворњак…

Септембар: чемерика, црвоточина, дигиталис вунасти, дивизма, дивља руза (шипак), дрењине, хмељ, храстова кора и зир, исландски лишај, клекиње, кокотац, крушина, линцура, морац, мразовац, нана, нар, навала, невен, одољен, оман, орах, оскоруша, пасуљ, пасдрен, пелен, першун, пиревина, репушина, сапуњача (црвена и бијела), сљез бијели, ситница, татула, трава од срца, трандавиље, трњине, велебиље, вратич, зечји трн, слатки коријен, зубача, жутика и др.

Октобар: ангелика, апта, брђанка, чемерика, дуња, глог, идјирот, једић, клекиње, коприва, линцура, маслачак, морач, навала, одољен, пасдрен, пасуљ, першун, репушина, сапуњаца, салеп, сљез бијели, татула, трава од срдобоље, срчењак, трњине, зечји трн, слатки коријен, зова и др.

Новембар: глогиње, идјирот, клекиње, маслачак, одољен, зубача, репушина, трава од срдобоље, бундевино сјеме, зечји трн, зубача и др.

Децембар: имела.

Овај биљарски календар треба као неки плакат крупним словима да буде преписан и да буде на зиду у свакој школи, задрузи, општини и на сваком мјесту гдје се народ окупља. И то је један од начина обавјештавања, народног просвећивања и сталан подсјетник шта се ког мјесеца може сакупљати.