Мирсо Беглеровић – тихи херој уз аут линију

На свакој клупи, уз сваки терен, увијек постоји неко ко није на насловници, али без њега утакмице не би биле исте. Неко ко зна сваку повреду, сваки резултат, сваки број дреса. Неко ко никада не виче, али се његов глас далеко чује – кроз поштовање које изазива.

У Котор Варошу, тај неко је Мирсад Мирсо Беглеровић – Бањалучанин из Шехера, заљубљеник у спорт, фармацеутски техничар по струци, а физиотерапеут и спортски волонтер по срцу. Човјек који већ деценијама стоји тихо уз аут линију, с рукама које су збринуле стотине играча, и осмијехом који не силази ни кад је резултат против.

Рођен 14. јула 1947. у Бањој Луци, Мирсо је живот посветио помагању људима – прво у апотекама свог родног града, а потом и у Котор Варошу, гдје долази 1978. године на позив колегице и пријатељице, кошаркашке легенде Ленче Трајковски. Но уз рад у апотеци, Мирсо никада није оставио ни спорт.

Тренирао је фудбал у Врбасу и бањалучком Жељезничару, а истовремено градио свој други спортски позив – физиотерапеута. У Фудбалском клубу Младост Котор Варош је волонтер каквог би сваки тим пожелио. Дискретан, предан и увијек присутан. И данас, у 77. години, још је ту – на терену, у свлачионици, уз екипу.

Кажу да када не знаш нешто о неком бившем играчу с ових простора, само питај Мирсу – он зна. Јер његова меморија не памти статистику, већ људе. Памти лица, повреде, успоне и падове, године када су играли, гдје су отишли, кад су заблистали. За њега је спорт више од игре – то је заједништво, прича, живот.

Велику захвалност и поштовање има од суграђана, управе клуба ФК Младост Котор Варош, тренера Бранка Понорца и играча. Послије утакмице остаје уз своју екипу, уз разговор и пиво, даје савјете. На трибинама стадиона и међу играчима га радо зову Доктор – ту је да помогне, било свом тиму или противничком.

О Мирси се не пише, али његова прича је важна. Јер без људи попут њега, спорт не би био оно што јесте – мјесто гдје се људи окупљају, расту и уче.