Млијеко и сурутка од алпских коза из малог сеоског раја

Пољопривредно газдинство „Петковић“ у теслићком селу Чечава већ пет година успјешно се бави узгојем алпских коза чији су млијеко, сир и сурутка надалеко тражени.

Млади брачни пар Весна и Дејан Петковић уложили су и улажу велики труд и љубав да својој породици обезбиједе лијеп живот на селу. Родитељи су троје малољетне дјеце, најмлађи син има тек девет мјесеци.

Породични бизнис започели су тако што су купили три козе, за своју употребу, а онда су кренули са продајом млијека. Kако је потражња расла, тако су и они ширили своје стадо.

„Сада производим козје млијеко, разне сиреве и сурутку. Потражња је веома изражена. Људи често долазе по козје млијеко за своју дјецу из здравствених разлога јер се у пракси показало веома корисно, посебно када је ријеч бронхитису“, испричала је Весна Срни.

Такође, и сиреви су веома тражени, па Весна има пуно посла, али јој је супруг у свему велика подршка. Планирају, каже она, да прошире стадо.

„Алпске козе су мљечније, а и квалитет млијека им је бољи. Kод нас је у исхрани директно испаша, затим кукуруз, пшеница и зоб, нема никаквих концентрата. Једна коза у просјеку дневно да око два литра млијека“, рекла је Весна.

Kозе су током зиме у штали, а љети на испаши. У чување су укључани сви у домаћинству.

„Kозе није тешко чувати, оне не пасу, већ брсте. То су веома чисте животиње које се ни воде неће напити ако је посуда из које пију мало прљава. Kоза неће лећи ако испод ње није чисто сијено“, појаснила је Весна.

Узгој коза захтијева посвећеност. Ова вриједна млада жена истиче да мора бити спремна да је и животињама на располагању.

„Без обзира на све то бирам село за живот моје породице. Устајем рано, спремам најстаријег сина у школу, онда се посветим млађима, а потом и мојим козама“, навела је Весна.

Петковићи се баве и пољопривредном производњом, имају пластеник, а намјеравају да аплицирају за још један.

„У пластенику узгајамо паприку бабуру за ајвар која се показала исплативом и због тога намјеравамо да аплицирамо за још један пластеник да би проширили ту производњу јер нам је велика потражња за тим паприкама“, објаснила је Весна.

Имају и 200 садница ароније од које производе сок. Петковићи производе и пекмез од дивље јабуке, који је веома тражен када је ријеч о домаћој производњи.

„И ја и Дејан беремо дивље јабуке у шуми, па касније правимо пекмез. Некад поведемо дјецу јер је то за њих права авантура“, прича ова млада и вриједна мајка и супруга.

Дејан је запослен, али је од велике користи својој супрузи у домаћинству, и у одгоју дјеце и у пољопривредној производњи.

„Од пољопривреде може да се живи. Треба времена, посвећености, труда, није лако, али се уз добру организацију све постиже“, истакла је Весна.

Наглашава да је за све потребна воља, али и љубав, јер треба то вољети како би се посао лакше завршавао.

„Живот на селу за нас је прави мали рај, поготово за дјецу. Све ово ми и радимо због дјеце. Иако овај посао није нимало лак, ја сам увијек уз своје малишане“, закључила је Весна Петковић.