Народна вјеровања за некрштене дане који завршавају данас

Према старим српским вјеровањима, од 10. јануара до Богојављења, односно 19. јануара, трају „Некрштени дани“.

Ријеч је о вјеровању које је од давнина јако и дубоко уткано у свијест нашег народа, па ће вам старији и данас објаснити да је ово период године када Исус Христ још увијек није био крштен и да је због тога и данас у ово доба земља отворена да мртви излазе, а заједно са њима и ђаволи и разни други демони.

Ноћу не излазити из куће
Ове нечастиве силе владају од тренутка када се смркне па све док не запјевају први пјетлови. Због тога, народ каже, преко ноћи никако не треба излазити из куће. Онај ко се усуди да путује након заласка сунца, каже предање, неће добро проћи, а ако неко баш мора да излази требало би да са собом носи бијели лук, крст или неки оштар метални предмет, пише Историјски забавник.

Слично, у неким крајевима Србије још се и данас пажљиво пази да у Некрштене дане жене никако не преду, не ткају и не перу. Напољу се не оставља ништа бијело, а нарочито се брине да ван не остане дјечија одјећа јер би зле силе бајалицама и уроцима могле преко ствари да нашкоде дјеци.

По неким селима, нарочито у влашким крајевима, крије се чак и свјетлост из кућа тако што се на прозоре стављају завјесе или спуштају ролетне. Ноћу се не пије вода јер предање каже да се демони увлаче у кућне посуде и ту вребају неопрезне.

Одбрана од урока
Народ каже да Некрштени дани нису добро вријеме за рађање. Вјерује се да ће дијете које дође на свијет између Божића и Богојављења бити болешљиво и несрећно. Да би се малишани “одбранили од урока”, стари су смислили ово – дјеца рођена у Некрштене дане морају сваке године у том периоду да са собом носе посебну кошуљу, ткану на камину.

Kако би “одагнао биједу и смањио муку” у овом суморном периоду, народ је смислио и “противлијек” за Некрштене дане – некада су по селима и градовима у Србији на све стране ишле маскирне поворке које су представљале духове, чудовишта и мртве претке. Ови коледари су се кретали од куће до куће и тражили прилоге: сланину, јаја, месо, брашно, млиеко, ракију и вино…

Слично западној Ноћи вештица, након скупљања ових понуда читаве породице би се окупљале око трпезе и уживале у храни и пићу. Некрштени дани увијек су мрсни, а не пости се чак ни сриједом ни петаком. Само је Kрстовдан дан за пост, а он пада непосредно уочи Богојављања.

Вјерује се да ће граја, музика и смијех отјерати нечастиве силе. А уз храну, пиће и “чашицу разговора” сваки страх и мука се лакше поднесу и бриже прођу.