Одржано предавање о Котромањићима у Котор Варошу

Синоћ је у нашем граду у просторијама Мјесне Зједнице Котор Варош у организацији исте и ЈУ ,,Центар за културу, спорт и информисање“, одржано предавање на тему Котромањићи: мјесто и значај у српској историји. Предавач ове едукативне и занимљиве теме био је историчар Дејан Дошлић, који се својоим врхунским излагањем и презентацијом вратио све присутне у доба српских краљева у Босни, и најснажнији период Босне као државе од настанка па до данас.

Дејан је излагање почео од настанка државе и првих владара,те како се постепено ширио утицијај и јачање првих Котромањића на овим просторима на којима ми данас живимо, те до Кулина Бана владара који је остао један од најизржајнијих у српској историји па до последњег краља Стефана Томашевића који је био краљ Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих краја, Усоре, Соли, Подриња и Западних страна и који је по предању био издат од племића Радослава који је за обећани новац Турке пустио ноћу да уђу у српски град Кључ, те се тиме завршила дуговјековна владавина династије Котромањића, српских владара у Босни.

Иако је бан Kулин данас познатији због изреке у којој се нашао, Твртко Први Kотроманић сматра се најзначајнијим владаром босанске средњевековне државе. Најзанимљивији детаљ који све асоцира на овог владара је чувена изрека која се код нас много спомиње, а која гласи „од Kулина бана и добријех дана“ и да се притом мисли на нешто што се догодило јако давно и да је стога опширана и непотребна да се дуго објашњава. Међутим изрека се односи на дубровачке трговце који су уживали одређене повластице код Кулина Бана , те изрека креће од њих, а то само потврђује да су и други народи били одушевљени владавином Кулина.

Када говоримо о одушељењу, не можемо а да не споменемо одушевљење и задовољство Которварошана који су синоћ били присутни на предавању, те који су након излагања имали многобројна питања за нашег госта и излагача Дејана који врхунски представио ову тему и све присутне одвео у вријеме најславнијих дана државе у којиј данас живимо.

,,Веома сам пријатно изненађен, и прије свега лијепо дочекан у Котор Варошу. Котромањићи су саставни дио српске историје и прије свега Босне јер се сматрају њеним оснивачима и најзаслужнији су за јачање и развој средњовјековне Босне. Оно чиме сам веома пријатно изненађен јесте занимање Которварошана на ову тему, која је веома опширна, морам признати да ми је било веома пријатно говорити и бити ваш излагач вечерас“- рекао је историчар Дејан Дошлић.

Колики је био утицај првих српских владара у Босни, говори податак да се и данас могу наћи споменици који датирају из тог периода, те остатци тврђава који се прије свега налазе у нашем граду. Када је ријече о Котор Варошу, прва асоцијација на сам град јесте стари град Котор, тврђава која датира из тог периода те по којој је град и добио име. Већ када говоримо о Котор Варошу име је добио баш по замку из доба Котромањића односно Котору који 1519. године пада под турску власт, а у међувремену се формира насеље Варош на подручју данашњег Доњег Вароша, те од тога данас имамо Котор Варош, град који датира из најславнијег времена босанске државе.

Када смо код Коромањића не можемо а да не споменемо чувени грб који потиче из тог периода српских владара а који се и данас налази на појединим мјестима у Босни и Херцеговини. Династија Котроманић је уз Немањиће једна од двије највеће и најпознатије српске средњовјековне владарске породице. Сходно томе, грб Котроманића у српској средњовјековној хералдици по важности одмах је уз грб Немањића. Котроманићи су за свој грб узели штит са љиљанима, који нису увијек имали исти распоред на штиту, али су свакако главно обиљежје Котроманића. Симболика љиљана има јаке везе са хришћанством, а љиљан или крин симболизује Богородицу. На простору цијеле средњовјековне хришћанске Европе љиљан је био чест мотив на владарским и великашким грбовима. Што се тиче територија српских средњовјековних држава, љиљан је био приказиван и на црквама, фрескама, новцу и гробовима, а све то указује на вјерску симболику љиљана или крина.

Преко Рашке, Зете и Хума владари и властела средњовјековне Босне преузели су симбол љиљана али и двоглавог орла, што јасно указује на везе са Немањићима. Прије него што ће се породицa Котроманић уздићи до трона српског краљевства, њихов грб није садржио љиљане а то се види и са печата бана Стефана II Котроманића на којем нема љиљана. Међутим, када се Твртко у манастиру Милешева 1377. године крунише за српског краља, на његовом печету видимо грб Котроманића с љиљанима и грб Немањића двоглавог орла.

Твртко је овим вјероватно желио да истакне да је он легитимно насљедник Немањића и њихове државе, додајући ту и свој грб и традицију босанске државе. Твртко је, дакле тиме истакао јединство двије српске државе, Рашке и Босне, без обзира што је у договору са Лазаром и осталим српским великашима препустио већину територије источно од Дрине њима, као обласним господарима.То јединство најбоље ће се манифестовати за вријеме Косовске битке, када је Твртко, сматрајући да је његово краљевство нападнуто, послао на Косово свој одред под вођством Влатка Вуковића Косаче.

Када све пажљиво сагледамо, видимо да су Котроманићи наслиједили Немањиће и то су видљиво истицали. Занимљиво је да босански банови немају на грбовима љиљане, него тек од проглашења Твртка I за краља, они се појављују као знамење Котроманића. Пошто се он крунисао за краља у Милешеви по православном обреду, јасно нам је и одакле су Котроманићи примили овај симбол.

То свакако и из тога што су љиљани симбол и краљевске власти „дароване“ од Бога, а под заштитом Богородице. Код Срба средњег вијека култ Богородице био је најпоштованији, а међу Србима га је раширио Свети Сава послије свога повратка са Свете горе. На многим стећцима по Босни и Херцеговини налазе се и стилизовани уклесани љиљани. Дакле, од Византије, преко Рашке, Зете, Хума симбол љиљана се проширију и на Босну.