Отварају се школе за писање задаће

Да учење и писање задаће представља муке ђацима, али и родитељима свједоче и разни едукативни центри који на друштвеним мрежама нуде школе учења и писања домаће задаће, гдје је за један час потребно издвојити 15 KМ.

Наиме, из ових центара истичу да постоји велика заинтересованост родитеља, те да доводе дјецу у школе учења када се припремају за контролни или писмену вјежбу.

“Додуше, постоје и они родитељи који желе да им дјеца имају континуитет у учењу и да створе радну навику”, истичу из едукативних центара.

Према њиховим ријечима, данас родитељи из личних разлога или због пословних обавеза имају све мање времена за дружење са својом дјецом, па се то своди на фрустрирање и себе и дјеце због школских обавеза.

“Такође, ту је и мотивисање на самостално учење и стварање радних навика. Kроз индивидуални приступ сваком дјетету оно развија осјећај властите вриједности и повјерења у властите способности, као и самосталност и самоувјереност да може ријешити задатак”, појаснили су из ових едукативних центара.

Да постоји оправданост оваквих школа сматра и Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС, који каже да дјеци свакако треба помоћи у учењу и писању задаће, али да никако не би требало да је неко ради умјесто њих.

“У жељи да помогну свом школарцу, родитељи често уче умјесто њега па рјешавају задатке, пишу саставе, цртају”, казао је Гњатић.

Истиче да родитељ треба помоћи дјетету тако да му покаже како треба учити.

“Родитељи дјеци треба да помогну приликом учења, али ако они не стижу, није наодмет да им неко са стране разјасни нејасноће”, казао је Гњатић.

Додао је да ако дјеца тренирају спортове, зашто не би ишли и у школе које им помажу при учењу.

Драгана Радановић, учитељица разредне наставе једне бањалучке школе, истиче да је дјеци потребна помоћ приликом писања задаће, али и учења.

“Дјеци из нижих разреда, од првог до петог, потребно је да неко ради с њима. Родитељи немају пуно времена, па су присиљени да плаћају часове или да воде дјецу у продужене боравке, гдје учитељице раде с њима”, казала је Радановићева.

Мада, како она каже, у посљедње вријеме све је то на неки начин постало помодарство.

“Велики број родитеља радије ће платити неког да учи њихово дијете, него да они сједе и раде с дјецом”, казала је Радановићева.

Бањалучанка Лидија K., мајка дјевојчице која иде у четврти разред, каже да свакодневно мора да ради задаћу са својом кћерком.

“Тренутно сам на боловању па могу да помогнем кћерки око задаће, али кад почнем да радим сигурно нећу имати времена да јој се толико посветим. Јако је добра ствар што постоје овакве школице кад нам затреба помоћ или не будемо стигли да јој помогнемо око задаће”, закључила је она.