Пчелари најгоре очекују у марту

Лоше узимљене пчеле у јесен, али и болести стварају велике проблеме пчеларима у Босни и Херцеговини, али и региону. Пошто зима још није готова, пчелари очекују да ће губици до марта бити још већи.

Да је година лоше кренула за пчеларе, у разговору за „Независне новине“ потврдио је Дамир Барашин, предсједник Савеза удружења пчелара РС, истичући да су у јесен, када су се пчеле припремале за зиму, биле велике суше и недостатак квалитетног полена.

„Пчеле једноставно нису тада биле у прилици да се спреме за зиму, да обезбиједе себи квалитетну зимницу, биле су изузетно велике врућине, недостатак влаге и полен је био потпуно неквалитетан. Сада имамо појаву да су те пчеле које су требале да дочекају прољеће и да одњегују прво младо легло једноставно имале кратак животни вијек и нису успјеле да занове циклус и да опстану. Нажалост, велики су до сада губици, а до марта ће сигурно бити још већи“, каже Барашин и додаје да ће пчелари, умјесто да спремају пчеле за прве паше, морати занављати фонд, што ће изискивати и велике материјалне трошкове.

„Свакако због тог великог пчелињег угинућа можемо имати и одређене посљедице на друге пољопривредне производе, јер је сигурно да ће и опрашивачка дјелатност бити слабија“, каже он.

Kада је ријеч о цијени, каже да је још увијек тешко говорити о томе, јер не знају какви ће бити приноси, али се надају да неће бити тако лоши као прошле године.

„Оно што нам још не иде наруку јесте што министарство још увијек није исплатило подстицаје за 2024. годину. До сада нисмо имали овакву ситуацију, да смо оволико чекали на подстицаје“, каже Барашин и додаје да за сада није ни познато када би могли добити тај новац.

Са почетком ове године са болешћу пчела сусрели су се и мркоњићки пчелари, са чим нису могли да се изборе, због чега је крајем јануара већи број пчелињака угашен.

Синиша Kежић, предсједник Удружења пчелара „Матичњак“, рекао је Срни да су забиљежили губитак до 50 одсто због болести вароа.

Он је појаснио да је прошла година била лоша због суше и недостатка полена, што је утицало да матице залегу лоше легло зимске пчеле, а то је изазвало страдање великог броја пчела.

Све то ће утицати, каже Kежић, да се смањи број пчелара на подручју општине.

Дејан Илић, дипломирани инжењер пољопривреде и пчелар, истиче да за сада није имао ниједан губитак, мада је још рано радити процјене.

„Март носи шкарт, кажу стари пчелари. Доста колега, већином старих и искусних пчелара, имало је велике губитке. Главни кривац је вароа која преноси вирус деформисаних крила. Средства против варое која се користе су већином на бази амитраза. Након двије до три сезоне примјене амитраза вароа постане отпорна на његово дејство, тако да ни правовремени третмани немају ефекат. И онда долази до смрти и губитака пчелињих друштава“, објашњава он.

Kако додаје у разговору за „Независне новине“, потребно је користити друга средства поред амитраза, као што су органске киселине и тимол.

„Најбоље би било избацити амитраз у потпуности. Вароа не може створити резистентност према тим препаратима, а све што сам рекао је научно доказано и испитано. Осим тога, долази нам и нови паразит, пуно опаснији од варое, а то је тропилелоза са којом се можемо борити само органским средствима и биотехничким методама. Једноставно морамо прихватити нове методе и напредовати у складу са временом и науком. Пчелари који то не желе су осуђени на пропаст“, каже Илић.

Kад је ријеч о прошлој години, Илић истиче да није имао добре приносе меда, а да на то утичу и локације пчелињака.

„Мислим да је јако битно имати добру локацију, зато се пчеле морају селити, а то је мој план ове године. Стационарно пчеларење тешко може бити профитабилно, поготово ако се ослањамо само на мед“, наводи он за „Независне новине“.

Сејо Дељо, предсједник Савеза пчелара ФБиХ, у разговору за „Независне новине“ истиче да су губици у појединим кантонима до 10 до 20 одсто, а на то највише утичу климатске промјене, недостатак полена, прекид у развоју легла и слично.

„Још није прошла права сезона зимских губитака, тек је на пола фебруара, а главна криза је у марту, када је смјена старих и нових пчела. Вјероватно се неће поновити прошлогодишња година која је била релативно тешка за пчеларство“, нада се Дељо.