Плате углавном стагнирале, али су цијене расле

У протеклих десет година мјесечни трошкови живота у Републици Српској порасли су за скоро 300 марака, док је у овом периоду просјечна плата повећана за нешто више од 130 KМ, што значи да раст примања ни приближно није пратио поскупљење роба и услуга.

Подаци Савеза синдиката РС (ССРС) показују да је, наиме, у новембру 2009. синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу коштала 1.615, а у новембру лани 1.912 KМ.

С друге стране, просјечна плата је у новембру прије 10 година износила 785, а у новембру прошле године 917 KМ.

Повећање вриједно помена десило се само у години која је иза нас, прије свега у јавном сектору, док је повећање у привреди ишло од 5 до 10 одсто.

У међувремену, највише је скочио трошак прехране, са 567 на 704 KМ, те трошак за становање и комуналне услуге, са 486 на 582 KМ, а ова два издатка представља чак двије трећине укупног износа потрошачке корпе.

Ранка Мишић, предсједница ССРС, наглашава да смо, уназад 10 година, имали један период када су цијене роба и услуга значајно расле.

– Онда су се трговци досјетили да постоје и такозвана тиха поскупљења, па се дешавало да током године неколико пута, на примјер, поскупи хљеб, који је некад коштао 90 пфенига, а сада 1,3-1,4 KМ. Слично је и са осталим основним животним намирницима, те гријањем, водом, комуналијама – упозорава Мишићева.

Наглашава да раст плата никада није пратио раст цијена или услуга.

– Наравно, цијене се некада морају подизати, али не разумијемо зашто плате не расту. Имамо ту врсту проблема да инфлацију, трошкове живота, разне намете, које имамо преко ноћи, не прати и раст плата. Зато константно покушавамо да примакнемо плате потрошачкој корпи – истиче Мишићева.

Према њеним ријечима, да би једна четворочлана породица могла да живи и преживи неопходне су најмање двије просјечне плате, које морају да прелазе 1.000 KМ.

– То значи да је, како би једно домаћинство могло да егзистира, без икаквог луксузирања, неопходно најмање 2.000 KМ. Радници немају избора него да раде два или три посла да би могли да преживе, а неријетко морају и да се задужују у банкама. Зато просјечна плата мора интензивно да расте. Важно је да расту најнижа и ниске плате, које ће “гурати” друге. Нефер је да у години пар пута поскупи неки призвод, а зараде ниједном – поручује Мишићева.

Раст цијена, свакако, најтеже пада онима који раде за плате испод републичког просјека, а којих је у Српској око 174.000 или 65 одсто укупне радне снаге.

Још више поражава податак да чак сваки други радник у РС ради за плату која је једнака или мања од трошка прехране.

О стандарду оних који преживљавају од минималца, а којих је око 30.000, сувишно је и говорити, с обзиром на то да њима требају најмање 4,3 најниже плате да би подмирила трошкове синдикалне потрошачке корпе, те чак 1,6 најнижих плата за трошак прехране.

С обзиром на сатницу од 2,5 KМ, они за килограм хљеба морају да раде 53,5 минута, за килограм свињетине 3 сата и 40 минута, за килограм чајне 7 сати, а за килограм телетине један цијели радни дан и још 50 минута, показала је анализа ССРС.

Kада се у обзир узме просјечна плата у привреди од 620 марака, није тешко израчунати да сатница износи тек 3,4 KМ. Они који је зарађују за сат времена рада не могу да купе ни 15 комада јаја. Њихова сатница је довољна таман за килограм тјестенине, а да би, на примјер, купили килограм и по пшеничног полубијелог хљеба, што кошта 3,6 KМ, треба да додају 20 пфенига од друге сатнице.

За килограм јунетине с костима морају да раде 2,5 сата, за килограм сувог свињског врата преко пола радног дана, а за килограм чајне више од пет сати. Ови подаци недвосмислено показују какав је стандард већине радника у РС, који својим платама ни приближно не могу да достигну трошкове живота.