Поскупљење хране извјесно: Након суше родиле само цијене
Мјесецима најављивано поскупљење хране проузроковано сушом, али и појединим тржишним кретањима на европском и свјетском тржишту са којег Босна и Херцеговина увози огромне количине хране, полако се захуктава.
Јасне назнаке стижу из Агенције за статистику БиХ, према чијим је подацима храна у септембру поскупјела за 0,7 одсто у односу на август, док у односу на децембар 2016. године поскупљење износи два одсто.
Највећи раст цијена међу прехрамбеним производима биљеже путер, 21,8 одсто, јунетина без кости, 12,6 одсто, свињетина са костима, 8,4 одсто, тврди сир, 12,3 одсто, и свјежа пастрмка, 9,4 одсто.
Граху је цијена порасла за 4,9 одсто, а хљебу од пшеничног брашна за 2,1 одсто упркос томе што је пшенично бијело брашно поскупјело само један одсто. Према статистици, уље је скупље за 2,1 одсто, банане и јабуке за 1,7 одсто, црни лук за 1,1 одсто, а кромпир за 0,8 одсто.
Поред хране, званична статистика на мјесечном нивоу биљежи и поскупљење у области одјеће и обуће, становања и режијских трошкова, намјештаја и кућанских апарата, здравства, превоза и осталих услуга.
И цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у БиХ у септембру 2017. године биљеже раст, и то за 0,5 одсто у односу на претходни мјесец, док су у односу на септембар 2016. године порасле за 1,5 одсто.
Једини пад забиљежен је код алкохола и дувана, али тек за 0,2 одсто у односу на прошли мјесец. Међутим, гледајући на годишњи ниво, и ту су цијене порасле за 6,2 одсто.
У Удружењу “Дон” из Приједора, које се бави питањима заштите потрошача, кажу како се у БиХ морају тражити друга рјешења, а не да се преламају преко крајњег корисника, односно да потрошачи, као што је до сада био случај, сносе посљедице мраза, суше или било које друге елементарне непогоде.
Сматрају да се то мора спријечити кроз субвенције у пољопривреди, јер паралелно с цијенама хране поскупљују вода, комуналне услуге и друго, а што само додатно оптерећује скромне буџете грађана.
“Свако, и мало, поскупљење је удар на буџет потрошача, нарочито ако причамо о великој популацији пензионера, који унапријед имају распоређену пензију за лијекове и режије, тако да минимално поскупљење захвата њихов буџет који су планирали за исхрану, што буквално значи да одвајају од уста”, каже Зоран Петош из овог удружења.
Према његовим ријечима, посебан проблем су и тиха поскупљења, која су постојала и прије суше, а гдје се одједном појаве производи са другом скупљом цијеном или им се смање паковања, док цијена остане иста.
Путер обара рекорде
Цијене путера широм Европе обарају рекорде, што је махом посљедица повећане потражње с једне и његове смањене производње у ЕУ са друге стране.
Због свега тога, Европа страхује да ће доћи до несташице путера.
У међувремену, једва да неко памти случај да је неки производ у њемачким трговинама забиљежио скок цијене као сада путер – за само годину дана поскупио је око 70 одсто.
Путер +21%
Јунетина без кости +12,6%
Свињетина с костима +8,4%
Свјежа пастрмка +9,4%
Грах +4,9%
Хљеб +2,1%
Уље +2,1%
Банане +1,7%
Црни лук +1,1%