Социјално угрожени чекају на исплату и до 19 мјесеци

На остваривање права у социјалној заштити корисници у просјеку чекају од два и по до чак 19 мјесеци – утврдио је главни ревизор. Најкритичније неплатише туђе његе и помоћи су Лопаре, Крупа на Уни и Соколац.

На прозивке Душка Шњеготе топ три начелника не одговарају. Коначно је неко озваничио оно што годинама причамо, тврде они којима мјесечне исплате од 166 или 83 марке касне по скоро двије године.

“То дешава у мањим срединама које кажу да њихови буџети нису тако велики. Мања средина има мање буџете али има далеко мањи број тих којима то право припада”, рекао је предсједник Координационог одбора инвалидских организација Републике Српске Зоран Добраш.

Ревизори су на терену затекли прави хаос – па су открили да општине наугроженијима буквално плате тек кад имају новца. Иако издвајају тек пола од укупне накнаде, другу половину плаћа републичка власт. Ревизори су утврдили да се касни и у Влади. У општинама, обично прво чекају на дознаку из Министарства здравља како би добили зелено свјетло да и они, кад буду имали паре, изврше уплату.

“Главна служба за ревизију: Дознаке средстава на рачуне општина најчешће су вршене крајем мјесеца за право из претходног мјесеца. По редослиједу дознака за мјесечне обавезе буџета, ово је знатно касније од исплата пензија, касније од осталих исплата из групе социјалних давања, а касније и од исплата плата запослених у републичкој управи. И поред таквог редослиједа, дознаке нису извршаване у року ни редовно”.

Ревизори су израчунали да је у буџету Српске претходних година за ове категорије углавном назначено 18 милиона марака, али је план пробијан па се исплаћивало и до 21 милион. То је ипак тек 0,6 одсто из укупне републичке касе. Износ се није повећавао, иако је тренд броја корисника за туђу његу и помоћ, у односу на 2013, повећан за скоро 40 одсто.

“Ако посматрамо да цијена неког аута који се купује је око 130.000 марака то је 13.000 људи по 100 марака: Знате, када узмете те односе онда је логично да нема сензитивности или бриге од стране министарстава и Владе јер новаца очигледно има а за такве потребе то мора бити приоритет”, рекао је економски аналитичар Зоран Павловић.

Начелницима и градоначелницима ревизори предлажу да утврде приоритете и редослиједе исплата. Влади предлажу већу контролу и преиспитавање досадашњих рјешења и модел финансирања у систему социјалне заштите.

У Министарству здравља кажу да су због економичности и ефикасности приступили измјенама подзаконских аката који регулишу ову област. Кренули су, кажу, и са стручним надзором у најкритичнијим општинама.

“Контроле ће бити поновљене како би се утврдило да ли су препоруке испоштоване, а неправилности отклоњене. Уколико наведене препоруке Министарства не буду испоштоване услиједиће казне у складу са Законом о социјалној заштити. Предузете су и одређене мјере и упозорења према локалним заједницама које имају законску обавезу финансирања 50 одсто основних права корисника”.

Читав систем обухвата око 30 хиљада корисника. Нека од удружења својевремено су због кашњења пријетила протестима, али су након преговора и нових обећања из Владе одустајала од тих намјера.