Сријемуш – дар природе за здравље и виталност

Док природа буја с првим знацима прољећа, шуме постају богатије за још један драгоцјени дар – сријемуш, познат и као дивљи бијели лук. Ова љековита биљка све више привлачи пажњу због својих моћних својстава, а наши стари су је користили вјековима за чишћење крви, јачање имунитета и многе друге тегобе.

Шта је сријемуш?

Сријемуш (лат. Аллиум урсинум) је самоникла биљка која припада породици лукова. Има препознатљив мирис бијелог лука, издужене листове и цвјета ситним бијелим цвјетићима. Расте у влажним, сјеновитим шумама, најчешће у марту и априлу.

Љековита својства:

Сријемуш се често описује као природни „чистач организма“. Ево неких од његових благотворних дејстава:

Чисти крв и снижава крвни притисак

Побољшава циркулацију

Јача имунитет

Помаже код проблема с дисајним путевима

Регулише варење и чисти цријева

Ђелује антибактеријски и антифунгално

Kада и како се бере?

Сријемуш се бере у рано прољеће, од марта до краја априла – прије него што процвјета. Тада су листови најукуснији и најбогатији љековитим састојцима. Бирају се млади, сочни листови, а не препоручује се чупати биљку из коријена – како би могла поново израсти сљедеће године.

Kако се користи?

Најбоље је конзумирати га свјежег – у салатама, као песто, у чорбама или смутијима. Може се и сушити или правити тинктура.

Популаран је сријемуш у маслиновом уљу или као паста са орасима и сиром.

Напомена за бераче:

Сријемуш се може замијенити са отровним ђурђевком или мразовцем – увијек треба провјерити мирис (сријемуш мирише на бијели лук).

Ако ниси сигуран – боље не брати!

Сријемуш је прави драгуљ из шумске апотеке. Увођењем ове биљке у исхрану чинимо велику услугу свом тијелу. Бери га с љубављу и поштовањем према природи, и користи док траје – јер сезона је кратка, али моћна.

Драгиша Ђурић