Српска слава већ деценију на Унесковој листи

Обиљежавање крсне славе 2014. године стављено је и у регистар нематеријалног културног насљеђа Унеска као прво културно добро из Србије уписано на ту листу. Србија је успјела да упише и коло, гусле, лончарство и наравно шљивовицу.

УНЕСКО је прије десет година донио одлуку о упису „Породичне славе“ на  Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства.  Слава, која је уписана на приједлог Србије, први је елемент „живог насљеђа“ који је ова земља успјешно уписала на Репрезентативну листу.

„Слава представља јединствену симфонију обичаја, ритуала и свечаности.
То је сложена мрежа духовних и социјалних радњи којима породица указује поштовање свом свецу заштитнику, и као таква дубоко је укоријењена у сржи православних хришћанских породица у Србији. Слава представља и тренутак окупљања када се уз трпезу и весело расположење уједињују не само најближи чланови породице, већ и родбине, пријатељи, сусједи, а нериуетко и шира заједница. Тако, слава постаје не само израз вјере, већ и живи симбол јединства и солидарности међу људима“, саопштено је из Министарства културе, уз оцјену да је уписом славе остварена међународна видљивост славе као драгоцјеног блага које оплемењује цијело човјечанство.

Етнографски музеј је обиљежио десетогодишњицу уписа славе и представио књигу „Слава породице“. Директор Етнографског музеја, Марко Крстић, рекао је да је важно славити све уписе Србије на УНЕСКО листу, попут кола или гусала, јер је „сваки упис дипломатска побједа“.

Kрсна слава представља јединствено културно насљеђе и важно обиљежје, које се од када се први пут практиковало, а то је било почетком 11. вијека, 1018. године, више од 10 вијекова очувало на нашим просторима. Ова светковина је традиционална у нашем народу и преноси се вијековима са кољена на кољено.