Актуелности вијести

СВЕТИ АЛЕКСИЈЕ ЧОВЈЕК БОЖЈИ

Администратор

Различити су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити.

У вријеме цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако бијеше богат, Јевтимијан је сиједао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца.

Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени. Но, он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, сједе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где бијеше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одијело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице.

Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, сједе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг.

Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живјећи само о хљебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.

Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човјека Божја. Мало послије откри се, да је тај човјек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и цијелом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и послије дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји.

Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу свјетла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невјеста, која је тридесет четири године живјела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмјерна туга и мука.

Но, послије се утјеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тијела лијечаху се многи болесници, и из тијела му потече миро благоухано. Тијело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.