вијести

Свјетски дан борбе против дијабетеса – 14. новембар

М.Р.

Обиљежавање Свјетског дана борбе против дијабетеса спроводи се традиционално 14. новембра (дан рођења Фредерика Г. Бантинга – канадски хирург заслужан за откриће инзулина) сваке године, а први пут је обиљежен 1991. године на иницијативу Међународне федерације за дијабетес (ИДФ) и Свјетске здравствене организације (СЗО). Настао је као одговор на алармантни пораст оболијевања од ове болести, а за сврху има подизање свијести о стању са којим свакодневно живе милони људи широм свијета. То је уједно и највећа свјетска кампања подизања свијести о дијабетесу, а која досеже глобалну публику од преко милијарду људи у више од 160 земаља.

Дијабетес мелитус, познат и као шећерна болест, је хронична незаразна болест коју карактерише стање хроничне хипергликемије (стално прекомјерно повишен ниво шећера у крви), а које настаје због недовољног стварања инзулина, изостанка његовог дјеловања или усљед оба поремећаја. Глукоза представља главни извор енергије у људском тијелу, а да би ћелије користиле глукозу као извор енергије неопходно је дјеловање инзулина.

Разликујемо неколико типова дијабетеса, а најзаступљенији су Тип 1 (инзулин зависни дијабетес мелитус) и Тип 2 (инзулин независни дијабтес мелитус). Тип 1 представља стање потпуног или тешког дефицита инзулина у организму, а које захтијева свакодневну примјену инзулина или регулацију шећера у организму помоћу инзулинске пумпе. Обично се испољава у ранијим периодима живота (код дјеце и особа млађих од 30 година) те се још назива и јувенилни, мада то не мора увијек бити случај. Тип 2 или тзв. адултни дијабетес мелитус настаје усљед резистенције организма на дејство инзулина и посљедичним поремећајем у компензаторној секрецији инзулина. Већином се развија код одраслих, али је све више у порасту и код дјеце. Лијечи се различитим оралним антихипергликемијским лијековима и другим неинзулинским препаратима. 

Дијабетес мелитус настаје као посљедица међудјеловања различитих фактора као што су: генетски фактори, фактори спољашње средине и самог начина живота. Класични симптоми дијабетеса су: прекомјерно мокрење, прекомјерна жеђ, губитак тјелесне тежине чак и уз повећан унос хране, умор, мучнина, повраћање и учестало јављање инфекција. Без обзира на тип дијабетеса, врло је важно одржавати добру контролу над својим стањем како би се што више смањиле могућности настанка компликације као што су: инфаркт срца, мождани удар, губитак вида, отказивање бубрега, гангрена удова и оштећења живаца. Дијабетес мелитус, удружен са високим крвним притиском и дислипидемијама, чешће доводи до настанка компликација болести које проузрокују инвалидитет и прерано умирање.

Превенција дијабетеса је могућа код Тип 2 дијабетеса, док је Тип 1 условљен генетским факторима на које не можемо утицати. Фактори на које се може утицати су: гојазност, смањена тјелесна активност, неправилна исхрана, употреба дувана и алкохола. Промјеном ових лоших навика те бригом о себи, смањујемо могућност настанка Тип 2 дијабетеса јер су управо нездраве навике у исхрани и седентарни начин живота, повезан с урбанизацијом, уобичајени фактори који доприносе развоју Тип 2 дијабетеса.


Међународна федерација за дијабетес (ИДФ) препоручује физичку активост најмање 3 до 5 дана у седмици у трајању од најмање 30-45 минута јер чак и мали губитак тјелесне тежине може значајно смањити ризик за настанак дијабетеса. Исто тако, препоручује се уравнотежена исхрана, те редовни скрининзи и контроле. 


Тема Свјетског дана борбе против дијабетеса за 2024 – 2026. je: „Дијабетес и благостање“.

Милиони људи с дијабетесом суочавају се са свакодневним изазовима у управљању својим стањем, било да је то код куће, на послу или у школи.  У складу са тим, морају бити флексибилни, организовани и одговорни што значајно утиче на њихово физичко и ментално благостање. 63% обољелих од дијабетеса наводи да страхује од развоја компликација те да то утиче на њихово благостање, а 28% њих наводи да им је тешко  остати позитивнима у односу на њихово стање. Препознајући кључну улогу благостања, Међународна федерација за дијабетес (ИДФ) је, 28. маја 2024. године, била домаћин скупа под називом: „Дијабетес и благостање: више од приступа њези“, а који се одржао у Женеви на 77. свјетској здравственој скупштини. Тим поводом, дискутовало се како људима који живе с дијабетесом помоћи да постигну физичко и ментално благостање, а разноврсан панел је укључивао обољеле од дијабетеса, здравствене раднике, представнике влада, филантропске фондације и многе друге. Неки од закључака тог скупа су да би требало више размишљати о њези/лијечењу која је усмјерена на пацијента, а не на искључиво лијечење повишених вриједности глукозе.

Према посљедње доступним информацијама Међународне федерације за дијабетес (ИДФ), подаци за 2021. годину су сљедећи:

  • 537 милиона одраслих (20-79 година) живи с дијабетесом, а очекује се да ће до 2030. године овај број порасти на 643 милиона и на 783 милиона до 2045. године
  • 3 од 4 особе с дијабетесом живе у земљама с ниским и средњим приходима
  • Процјењује се да 44% одраслих (240 милиона) живи са недијагностикованим дијабетесом, а 90% тих одраслих долази из земаља с ниским и средњим приходима
  • У 2021. години 6,7 милиона људи је умрло од дијабетеса, a сваких 5 секунди умре 1 обољели
  • Процјењује се да на дијабетес отпада 966 милијарди долара здравствених трошкова што представља повећање од 316% у посљедњих 15 година
  • 1 од 10 одраслих (541 милион) има интолеранцију глукозе што представља висок ризик за настанак Тип 2 дијабетеса

Дијабетес мелитус у Републици Српској

На основу достављених пријава од стране здравствених установа, а закључно са 31.12.2023. године, укупан број пријављених лица која болују од дијабетес мелитуса у Републици Српској износи 72.733. Највећи број пријављених је у регији (административнa јединицa) Добој, затим слиједе Бањалука, Зворник, Источно Сарајево, Требиње и Фоча.

Према достављеним подацима, процијењена стопа преваленце дијабетес мелитуса у Републици Српској износи 6,52 одсто. Анализом података о типу дијабетес мелитуса, од укупног броја пријављених, 17.159 (24 одсто) је Тип 1, а 55.574 (76 одсто) је Тип 2. Према полној структури, од укупног броја пријављених, 39.790 (55 одсто) су особе женског пола, а 32.2943 (45 одсто) су особе мушког пола. Према узрасним групама, највећи број обољелих је регистрован у седмој деценији живота.

У 2023. години, у Републици Српској, је пријављено укупно 700 случајева новообољелих (новооткривених) од дијабетеса, од чега 48 је Тип 1 и 652 Тип 2. Од укупног броја пријављених новообољелих, 357 су особе мушког, а 334 су особе женског пола.