Тања Шебић, Доктор Стоматологије: Механичке повреде зуба код дјеце
Тања Шебић је доктор стоматологије рођена је 1986. године у Ријеци, Република Хрватска. Након завршене средње Медицинске школе, општег смјера, у Бања Луци, Тања је своје образовање наставила на Медицинском Факултету Бања Лука, гдје је дипломирала 2013. године. Током свог образовања, Тања је стекла богато искуство учешћем у професионалној студентској размјени у Прагу 2012. године и Фиренци 2013. године. Осим тога, посједује цертификат о анти-аге медицини те је активно судјеловала као учесник бројних домаћих и међународних конгреса, симпозија те радионица. Професионално усмјерење Тање Шебић огледа се у њеном континуираном раду на унапређењу стоматолошке праксе, сталном усавршавању и примјени најновијих техника и достигнућа у подручју стоматологије. Њена страст према раду с пацијентима и жеља за пружањем врхунске стоматолошке помоћи чине је цијењеним стручњаком у својој струци.
У дјечијој стоматологији, повреде зуба представљају један од најучесталијих проблема с којима се сусрећу стоматолози. Те повреде често настају у вријеме интензивног општег физичког и психичког развоја дјеце, када истражују околину, али имају неразвијену моторику и координацију покрета. Статистички подаци показују да се ове повреде најчешће јављају између 2. и 4. године живота, у периоду млијечне дентиције, гдје су падови и ударци о тврде површине или предмете најчешћи узрок. Занимљиво је напоменути да се ове повреде три пута чешће јављају код дјечака. Ове повреде орофацијалне регије код дјеце могу изазвати поремећаје у функцији говора, жвакања те естетског изгледа, што може значајно утјецати на дјететово здравље и психосоцијални развој. У овом тексту, Тања Шебић, доктор стоматологије пише о различитим аспектима повреда зуба код дјеце, истичући важност превенције, дијагностике и правовременог лијечења ових проблема како би се осигурало здравље и добробит дјеце у развоју.
Најучесталији проблем у дјечјој стоматологији представљају повреде зуба. Повреде код дјеце углавном настају у вријеме њиховог интензивног општег физичког и психичког развоја, у вријеме кад дјеца истражују околину али имају неразвијену и неусклађену моторику. Најчешће настају као посљедица падова и удараца о чврсту подлогу и предмете.
Према статистици углавном се јављају у доби између 2. и 4. године живота у млијечној дентицији гдје је пад најчешћи узрок па затим стављање различитих предмета у уста. Три пута чешће се јављају код дјечака. Повреде орофацијалне регије код дјеце доведе до поремећаја у функцији говора, жвакања и естетског изгледа што може битно да наруши дјететово здравље и интегритет.
Разлике у грађи коштаног ткива, алвеоле и периодонцијума, као и у морфологији корјенова и круница зуба, условљавају разлике у специфичностима повреда млијечних и сталних зуба. Kод мале дјеце су изразито заступљење луксације зуба зато сто је вилична кост око млијечних зуба више спонгиозна, мека и еластична, па самим тим другачије реагује на дејство трауме. Kоријенови млијечних зуба су у блиском контакту са клицама сталних зуба замјеника, што услијед потенцијалне повреде може имати посебан клинички значај.
У СТАЛНОЈ дентицији превладавају преломи зуба и то најчешће се јављају код дјеце са израженом протрузијом горњих фронталних зуба.
Kласификације повреда млијечних и сталних зуба
Све повреде зуба према степену дислоцираности и оштећења тврдих зубних ткива можемо подијелити у 4 групе:
*контузија зуба
*сублуксације зуба
*луксације зуба
*фрактуре зуба
Kод контузије зуба је дејством механичке силе дошло до нагњечења периодонцијума, али се зуб није расклатио нити помјерио у било ком правцу. Повреда често прође незапажено. Kод сублуксације зуб је у мањој или већој мјери расклаћен али није дошло до његове дислокације. Дијагноза и компликације су исте као код контузије. Kод луксације зуба зуб је расклаћен и помјерен из алвеоле. То може бити инклинациона луксација, интрузија зуба која је најчешћа, екструзија и авулзија или трауматска екстракција зуба.
Kод фрактуре зуба најзначајнија је подјела по Еллису која је базирана на врсти ткива које је захваћено, то су фрактуре прве, друге, треће и четврте класе. Прве три класе обухватају фрактуре крунице и разликују се по томе да ли је оштећена глеђ, дентин и комора пулпе, а четврта класа обухвата фрактуру коријена зуба.
Kомпликације траума зуба
Kомпликације после траума су многобројне и честе, и зависе од јачине дејства силе као и од врсте повреде. Последице компликација могу бити фаталне уколико се не предузму мјере санирања и обраде компликације.
Kод компликација траума млијечних и сталних зуба код дјеце најчешће се дешавају сљедеће:
• Хематом пулпе
• Некроза пулпе
• Ресорпција коријена
• Радикуларне цисте
• Анкилоза
• Повреда заметка сталног зуба
• Ангулација и дилацерација крунице и коријена
• Расцјепи и малформације крунице
• Дупликатуре коријена
• Рани губитак сталних зуба …
• Повреде тврдих зубних ткива и пулпе.
Лијечење механичких повреда зуба код дјеце
Лијечење дјеце са механичким повредама зуба сматра се хитним случајем. Обично у ординацију долазе преплашени и узнемирени и родитељи и дјеца. Неке повреде су безазлене док неке могу проузроковати компликације.
Ове повреде се збрињавају конзервативно, хирушки или комбинацијом обе методе што зависи од степена оштећења зуба и околних ткива. Орална ткива су добро васкуларизована и приликом повреде обилно крваре, те је читава ситуација прилично трауматична и за родитеље и за дијете. Битно је најприје смирити дијете приликом настанка трауме, затим објаснити уплашеним родитељима даљи ток и план терапије, као и исход и прогнозу за повријеђени зуб. Успјех лијечења зависи од врсте трауме, времена јављања стоматологу, познавања цијелог поступка као и од опремљености стоматолошке ординације.
Kод контузије зуба је дејством механичке силе дошло до нагњечења периодонцијума, али се зуб није расклатио нити помјерио у било ком правцу. Повреда често прође незапажено. Зуб се у том случају дезартикулише (уклања се његов контакт са зубима из супротне вилице) и пацијентима са оваквом врстом повреде савјетујемо меку и кашасту исхрану одређени период како се зуб не би излагао додатном оптерећењу.
Kод сублуксације зуб је у мањој или већој мјери расклаћен али није дошло до његове дислокације. Дијагноза и компликације су исте као код контузије. Kод луксације зуба, зуб је расклаћен и помјерен из алвеоле. То може бити инклинациона луксација, интрузија зуба која је најчешћа, екструзија и авулзија или трауматска екстракција зуба. Расклаћење (луксација) зуба -зуб или зуби се имобилису помоћу сплинтова који стоје 2-3 недјеље зависно од степена тежине повреде. Авулзија (избијање) зуба- најчешће се избијају горњи централни сјекутићи и ако дође до ове повреде дијете би требало што прије да одведете стоматологу, јер је вријеме у овом случају један од најбитнијих фактора за успјешност терапије. Избијен зуб би требало да ставите у чисту чашу са водом. Терапија се састоји у реплантацији – враћању зуба на његово мјесто и фиксација сплинтом за сусједне зубе. Такође су неопходна антибиотска и антитетанусна заштита. Ово се ради само у случају да је избијен стални зуб, код млијечних је контраиндиковано.