Васкрс

Ускрс или Васкрс највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском вјеровању, то се десило трећег дана послије његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље послије Великог петка. То је покретни празник и празнује се послије јеврејске Пасхе у прву недјељу послије пуног мјесеца, који пада на сам дан прољећне равнодневнице, или непосредно послије ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увијек пада између 22. марта и 25. априла.

Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара), и цркве које иначе користе новојулијански календар, као што су Грчка, Румунска и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.

Значај

Припреме за Васкрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога вјерници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на Распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима. Пред смрт рекао је: Оче, опрости им. Не знају шта раде.

Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, вјерници су у прилици да плаштаницу цјеливају (вјерски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на поријекло и сви се послови у домаћинству обустављају.

Васкршња јаја

На Велики петак фарбају се васкршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недјеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се умјесто фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ васкршњи зец.

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа или страшник. Ставља се на посебно мјесто у кући, обично близу иконе и кандила.

Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и наљепница.