Велика субота

Велика субота  је хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Она је дио страсне седмице и увод у Васкршње празнике.

Православна црква вјерује да је Христос био тога дан у гробу Тијелом, а да је духом био у Аду, а у исто вријеме на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом вијеку који је био обиљежен светковањем суботњег дана, и отпочео нови вијек у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.

Народни обичаји

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра прије изласка сунца. У Хомољу месе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.

У југоисточном Банату месе се колачиће који се послије бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада „масте“, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад.