Велики број Которварошана прославља Ђурђевдан
Ђурђевдан је једна од најчешћих крсних слава у которварошким православним домовима. Српска православна црква и вjерници данас славe Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску вjеру. Слављење крсне славе остала је једина непрекинута традиција код Срба од времена покрштавања па до данас.
Много је штошта промењено у народном животу и обичајима али се слава сачувала као највећа светиња нашег народа. Ђурђевдан је велики прољећни празник којим се љетњи период одваја од зимског, па се многа вјеровања у вези са њим односе управо на побједу над хладноћом и бујање живота. Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и љета. То је празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усјеве.
Славни и побједоносни светитељ Георгије бјеше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, гдје је доспио у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав бјеше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење хришћана, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповједи, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим бјеху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цијело тијело не поста као једна крвава рана. Потом га закопа у ров, тако да му само глава бјеше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцјељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише вјеру Христову. Међу овима бјеше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљодјелац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посјечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту прије посјечења, а св. Ђорђе би посјечен 303 год.
Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгорјевши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не бјеше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свијет. За ту љубав Господ га награди вјенцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вјечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бједама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.