Вјерски калехдар: Данас је Свети Јован Крститељ

Српска православна црква и њени вјерници данас славе Светог Јована Kрститеља.

Јованов отац је био јудејски свештеник Захарија, од племена Арона. Према хришћанском предању, Јован је рођен пола године пре Исуса Христа.

Према Новом завјету његови родитељи, Захарије и Јелисавета, дуго нису могли имати дјеце и када им се родио син, завладала је велика радост. Своје дјетинство и рану младост Јован је провео у побожном дому својих родитеља.

Јован Kрститељ је вршио обредна купања на ријеци Јордан. Јако је поштован у хришћанском свијету. Једна од највећих хришћанских базилика, она у Дамаску, је посвећена Јовану Kрститељу.

Хришћани прослављају Јованове празнике неколико пута у години.

Јован се сматра заштитником пјевача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, обољелих од епилепсије, свештеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм свијета.

Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Богојављења, црква је од старине посветила дан након Богојављења спомену његовом.

Он је био такве моралне чистоте да се прије могао назвати анђелом, како га Свето Писмо и назива, него смртним човјеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свијету онога кога је пророковао.

За руку светог Јована прича се да је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.

Наши преци су вјеровали да се баш на дан Светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља, па отуд потиче мноштво народних обичаја везаних управо за овај дан.

На Јовањдан вјерници, по могућству, у руке не узимају нож, у знак сјећања на страдање Јованово.

Дјеци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје. Ни јабука, нити сок. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

У народу постоји обичај да се људи на Светог Јована братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Вјерници врло често дају Јованово име дјеци, и код православаца и код католика. Православци славе крсну славу Светог Јована, а католици обично славе имендан.

У поноћ, када настаје дан Светог Јована, одабере се једно јаје и спусти у посуду с водом: ако потоне, то значи да је судњи дан близу. Ово је само делић народног вјеровања у моћ заметка живота и његову духовну везу са Богом, Христом и Светим Јованом.

Свети Јован је једна од најпопуларнијих слава код Срба – по броју свечара, налази се на четвртом мјесту.