Занимљивости о бодљикавим јунацима наших вртова

Јежеви, са својим карактеристичним изгледом и ноћним начином живота, одувијек су будили нашу знатижељу. Ове мале бодљикаве животиње, иако често сматране слатким и безопасним, играју важну улогу у нашем екосистему. Јежеви су животиње које су се појавиле на Земљи прије отприлике 15 милиона година.

На њиховом тијелу има отприлике 10.000 игала. Иглице на тијелу јежа ажурирају се сваке три године и расту око годину дана.

Чињенице из живота јежева такође говоре да ове животиње имају 36 зуба, који испадају у старости.

Јежеви хибернирају 128 дана. Током хибернације јеж губи велику количину властите тежине па кад се пробуди, почиње да једе.

Многе врсте имају кратак реп.

Мит је да лове мишеве. Никада неће моћи сустићи миша.

По својој природи јежеви су мало слијепи, али врло добро разликују боје.

У ситуацији опасности имају способност да се склупчају у лопту.

Најјачи и најопаснији отрови, на примјер, арсен, цијановодична киселина и сублимат не утичу на јежеве.

Имуни су и на отров змија, иако их не лове.

Јеж лако контактира с другим домаћим животињама и припитомљује се.

У свијету постоји око 17 врста јежева.

Много је гриња причвршћено за њихове иглице. Животиња најприје окуси предмет лижући га, а затим га трља иглама.

У ситуацији озбиљне опасности почиње вршити нужду и ваљати се у властитом измету.

Јежеви јако воле млијеко. Због тога се често насељавају у близини фарме.

Имају одличан слух и њух.

Комуникација ових животиња одвија се уз помоћ звиждука.

Кад се јежеви наљуте, смијешно гунђају.

Трудноћа јежа траје седам седмица, а мали јежеви се рађају потпуно слијепи и без игала.

Очи новорођених јежева отварају се тек 16. дана.

Велики јежеви живе од четири до седам година, а мали од двије до четири године.