Занимљивости: Врбања буди сјећања

У „Которварошком листу“ објављен је почетком јануара 1977. године прилог под насловом „Врбања буди сјећања“, о Владимиру Вонашеку који је након 55 година посјетио Котор Варош којег је напустио са 12 година.

Аутор прилога је срео дошљака на тротоару испред градске Апотеке који се распитивао за „ Шабића вир“ на ријеци Врбањи. Касније се сазнало да се ради о „Хозића брани“. Владимир је рођен у Дервенти. Породица судије Албрехта Вонашека је дошла 1915. године у Котор Варош, гдје је живјела три четири године. Становала је у згради гдје је данашња Апотека, једном од најљепших објеката у граду. Син Владимир је у нашем граду кренуо у школу.

-Било нам је овдје лијепо. Врбању у којој сам ловио ракове и Шабића вир никада нисам заборавио. Сјећам се цвијећа у врту куће, једне старе шљиве и ораха. Велика ми је жеља да опет дођем у ваш и некада мој град – рекао је Владимир течним нашим језиком.

Дуго је уз кафу причао како је 1921. године породица одселила у Чехослаовачку, гдје је отац рођен. Владо је 1939. године као агроном отишао у Венецуелу. Живио је у Каракасу са супругом и двије кћерке. Умјесто неколико часова Владо је два дана обилазио град и околину. Врбања га је као и прије 55 година највише одушевила. На растанку је рекао да ће сада о њој још више размишљати у Каракасу.

…Нажалост, Владимирова велика жеља да из далеког Каракаса поново посјети град којег је као дјечак неизмерно заволио није се остварила.

Фото: Владимир Вонашек

Д.Керезовић