Застарелост кумуналних услуга и ртв таксе у пракси
Kоји је рок застаревања рачуна, нарочито комуналних услуга, проблематика је много читалаца портала Цeнтра за културу, спорт и информисање, будући да се ближи крај године и сравњавање рачуна. Kако се у јавности помињу различити рокови застаревања и то од једне па до чак десет година и да има много нејасноћа, ову проблематику је за наш портал појаснио Тепић Станко, дипломирани правник.
Са гледишта примјене прописа о застарелости потраживања, под комуналним услугама се подразумевају услуге за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће. Да би се означене услуге третирале као комуналне услуге неопходно је да су извршене за потребе домаћинства, односно за потребе потрошача као физичког лица. Повјериоци потраживања по основу означених комуналних услуга су, по правилу, јавна предузећа која имају специфичан правни статус и начин финансирања на тржишту. Закон о заштити потрошача ове комуналне услуге назива – услуге од општег економског интереса.
У одредби чл. 378. став 1. Закона о облигационим односима прописан је једногодишњи рок застарелости за сва потраживања по основу горе наведених комуналних услуга. Овај рок важи само ако су корисници потрошачи, као физичка лица, јер се само тада ради о услугама за потребе домаћинстава. Ако су корисници означених услуга привредна друштва или друга правна лица, као и ако су корисници предузетници и друга физичка лица која обављају пословну делатност, (лекари, ветеринари, адвокати и слично), тада се не примењује једногодишњи рок застарелости потраживања по основу означених услуга.
Наиме, потраживања јавних предузећа и других даваоца означених услуга према другим правним лицима застаревају у року од три године.
Порет комуналних услуга за 1 годину застаревају и:
* Потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за употребу радио-пријемника и телевизијског пријемника,
* Потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потраживања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима,Потраживање претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.
ЗАСТАРЕЛОСТ У ПРАКСИ
У последње време овај институт у пракси изазива бројне недоумице, нарочито када су у питању правнички неуке странке. Највећи проблем задају једногодишњи рокови застарелости. Иако је много ситуација, издвојићемо само неке.
Комуналне услуге. Пружаоци комуналних услуга су повериоци чије право застарева за годину дана. Међутим, све чешће се дешава да ови повериоци дужницима, физичким лицима, шаљу опомене пред утужење или разна обавештења којима их позивају да плате дугове који су настале пре неколико година. Овде не треба заборавити да оваква обавештења не представљају радњу повериоца која прекида ток застарелости. Управо у оваквим ситуацијама, закон штити дужнике односно, кажњава ове немарне повериоце остављајући дужницима могућност позивања на застарелост. Оно што је неопходно јесте да дужник чији је дуг по основу комуналних, радио-телевизијских или поштанских услуга застарео, истакне приговор застарелости. Ово потврђује и бројна пракса: „Неосновано се изјављеном жалбом тужиоца указује да је првостепени суд застарелост требао да цени сходно одредбама члана 388. ЗОО, јер је тужилац туженог редовно опомињао уз сваки рачун на дуг, те је тиме спречен и прекинут ток рока застарелости. Потраживање накнаде за испоручену електричну енергију застарева за једну годину, када је испорука услуга извршена за потребе домаћинства. Наиме, у погледу застарелости, сходно члану 388. ЗОО, прописано је да се застаревање прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, ради утврђења, осигурања или остварења потраживања. Застаревање се прекида и кад дужник призна дуг. Како у конкретном случају тужени није дуг признао, већ је у току поступка истакао приговор застарелости потраживања, а тужилац није предузео никакву процесну радњу против туженог пред судом и другим надлежним органом ради наплате потраживања на име испоручене електричне енергије, то пре подношења тужбе у овом спору није ни прекинут ток рока застарелости, који у конкретном случају износи годину дана“.
РТВ претплата. Све чешће физичким лицима стижу опомене пред утужење за период од пре неколико година, у којем су позвани да плате дуг. И овде важи правило о једногодишњем року застарелости, те дужници не треба да признају овакав дуг, односно, неопходно је да благовремено истакну приговор застарелости. Да је код РТВ претплате применљив једногодишњи рок, потврђено је и у пракси: „Одредбом члана 378. став 1. тачка 2) ЗОО једногодишњи рок застарелости прописан је да потраживања радио станице, радио ТВ станице за употребу радио пријемника и телевизијског пријемника застаревају за годину дана, у коју врсту потраживања спада и претплата ТВ пријемника коју тужилац потражује тужбом. Правилан је закључак првостепеног суда да је, из тог разлога, неоснован навод тужиоца да се ради о повременим потраживањима, те да треба применити рок застарелости од три године. Из наведених разлога неоснован је жалбени навод тужиоца да је обавеза плаћања РТВ претплате утврђена Законом о радиофузији, те наведени закон не третира обавезу плаћања ТВ претплате као обавезу плаћања комуналне услуге. Напред цитирани члан 378. ЗОО не односи се само на потраживања по основу вршења комуналних услуга, како тужилац у жалби неосновано наводи, већ су таксативно набројане врсте потраживања, те се, поред осталих, у тачки 2) јасно наводи и претплата ТВ пријемника, што је основ подношења тужбе у конкретном случају“.