Зимски Крстовдан: обичаји и вјеровања
Српска православна црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповиједи.
Према традицији, у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат је као Зимски Крстовдан, када се прослављају Свети Теопемт и Теона.
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у ријеци Јордану.
Крстовдан се слави увијек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару није обиљежен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет.
У православним храмовима на Крстовдан служи се литургија Светог Јована Златоустог, уз обред великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се након водоосвећења дијели вјерницима и, према обичају, чува се у кућама ради здравља.
Крстовдан уочи Богојављења посни је дан за православне вјернике, без обзира на то који дан „пада“ у недјељи.
У појединим дијеловима Србије на Крстовдан „ваља“ да се опере сав веш и очисти кућа, а по народном предсказивању времена, који вјетар дува на Крстовдан, дуваће током године.
У 12 дана, од Божића закључно са Крстовданом, огледа се 12 мјесеци године која долази, па какво је вријеме ког дана такво ће бити у мјесецу који том дану одговара по редосљеду. Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снијегом.